Press "Enter" to skip to content

Tahorat qanday holatda buziladi

عِنْدَ أَبِي حَنِيفَةَ فَلَا تَصِحُّ الْكَفَالَةُ بِالدَّيْنِ عَنْ مَيِّتٍ مُفْلِسٍ عِنْدَهُ وَعِنْدَ أَبِي يُوسُفَ وَمُحَمَّدٍ تَصِحُّ .

Hidoyat.uz

Бисмиллаҳир роҳманир роҳим.
Таҳорат қилмоқчи бўлган киши ният қилиб, бисмиллаҳни айтади, кейин қуйидаги амалларни бажаради:
– қўлларини бўғимигача уч марта ювади, бармоқларини бир-бирига киргизади;
– оғзини уч марта чаяди, биринчисида ғарғара қилади;
– бурунни уч марта ювади, ўнг қўл билан сув олиб, чап қўл билан қоқади;
– юзни пешонасидан бошлаб, иягининг остигача, ён томонига эса қулоқларигача уч марта ювади;
– аввал ўнг қўлни, кейин чап қўлни тирсаклари билан қўшиб, уч марта ювади;
– икки кафтига сув олиб, тўкиб ташлайди ва қўлларининг хўли билан бошига бир марта масҳ тортади. Масҳни бошнинг олди томонидан орқага қараб тортади, кўрсатгич бармоғи билан қулоғининг ичига ва бош бармоғи билан қулоғининг устига, кафтининг орқа томони билан бўйинга масҳ тортади;
– аввал ўнг оёғини, кейин чап оёғини тўпиқларини қўшиб чап қўли билан уч марта ювади.

Таҳоратни мана шу кетма-кетликда, орасига бошқа амалларни қўшмасдан бажаради. Сувни исроф қилинмайди.

Таҳоратнинг тартиби ҳақида Имом Абу Довуд Пайғамбаримиз алайҳиссаломдан ривоят қилган ҳадисда шундай дейилади:

عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ أَنَّ رَجُلاً أَتَى النَّبِىَّ -صلى الله عليه وسلم- فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ الطُّهُورُ فَدَعَا بِمَاءٍ فِى إِنَاءٍ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ ذِرَاعَيْهِ ثَلاَثًا ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ فَأَدْخَلَ إِصْبَعَيْهِ السَّبَّاحَتَيْنِ فِى أُذُنَيْهِ وَمَسَحَ بِإِبْهَامَيْهِ عَلَى ظَاهِرِ أُذُنَيْهِ وَبِالسَّبَّاحَتَيْنِ بَاطِنَ أُذُنَيْهِ ثُمَّ غَسَلَ رِجْلَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ « هَكَذَا الْوُضُوءُ فَمَنْ زَادَ عَلَى هَذَا أَوْ نَقَصَ فَقَدْ أَسَاءَ وَظَلَمَ ». أَوْ « ظَلَمَ وَأَسَاءَ ».

яъни: Амр ибн Шуайб отасидан, у киши ҳам отасидан ривоят қилади: “Бир киши Набий саллоллоҳу алайҳи васалламнинг ёнига келиб: “Эй, Аллоҳнинг расули! Таҳорат қандай қилинади?” деб сўради. Бир идишда таҳорат суви олиб келишни буюрдилар, кейин кафтларини, юзларини, билакларини уч марта ювдилар. Бошларини масҳ қилдилар, кўрсатгич бармоқларини қулоқ ичига тиқиб, бош бармоқлари билан қулоқ орқаси, кўрсатгич бармоқлари билан қулоқ ичини масҳ қилдилар. Сўнгра оёқларини уч мартадан ювдилар. Кейин: “Таҳорат шундай бўлади, ким бунга зиёда қилса ёки камайтирса, ёмон иш ва ўзига зулм қилибди” ёки “зулм ва ёмон иш қилибди”, дедилар”.

Ҳадиси шарифдаги “ёмон иш”дан мурод – суннатни тарк қилиш дегани. Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
фатво ҳайъати. @diniysavollar

МАҚОЛАЛАР

Бу дунёдаги жаннат боғи қаерда? Анас ибн Молик розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи …

Қадр кечаси қачон? Қадр кечаси рамазон ойида эканига ҳеч қандай шубҳа йўқ. Чунки …
Рамазон ўргатади… Рамазон доимо муносиб вақтда келади. Уни бизга Роббимиз дунё хароб …

Минтақа. Фижилик мусулмонлар Фижи Суверен Демократик Республикаси – Океанияда, Тинч океанининг жануби-ғарбий қисмида, Фижи …

Ифторликдан сўнг Расулуллоҳ қандай дуо қилганлар? Рамазон ойида мусулмонлар кўплаб руҳий, маънавий манфаатлар оладилар. Бу ойнинг …

Каъбани қучоқлаб, дуолар қилдим Президентимизнинг Бухоро вилоятига ташрифи чоғида Ўзбекистон мусулмонлари идораси раиси, муфтий …

САВОЛИМ БОР

Бисмиллаҳир роҳманир роҳим. Вафотидан кейин ўзидан мол қолдирган маййитнинг қарзига кафил бўлиш жоизлиги борасида ҳеч қандай ихтилоф йўқ. Қарзларни зиммасига олган маййитнинг эгаси ёки бошқа шахс бўлсин маййитнинг мерос қолдирган молидан қарзларни адо қилиб беради. Қарзлар адо бўлиши билан маййит “ҳаққул абд”дан халос бўлади.
Энди қарзларини тўлашга мол қолдирмаган ёки тириклигида қарзларни тўлашга кафил тайинламаган маййитга келсак, унинг қарзларини зиммага олиш дуруст ёки дуруст эмаслиги масаласида мазҳабимиз мужтаҳид уламолари турлича йўл тутганлар.
Аллома Алоуддин Косоний раҳимаҳуллоҳ бу ҳақда шундай дейдилар:

عِنْدَ أَبِي حَنِيفَةَ فَلَا تَصِحُّ الْكَفَالَةُ بِالدَّيْنِ عَنْ مَيِّتٍ مُفْلِسٍ عِنْدَهُ وَعِنْدَ أَبِي يُوسُفَ وَمُحَمَّدٍ تَصِحُّ .

яъни: “Абу Ҳанифа раҳимаҳуллоҳ наздларида мол қолдирмаган маййитнинг қарзидан кафил бўлиш дуруст бўлмайди. Имом Абу Юсуф ва Имом Муҳаммад наздларида дуруст бўлади” (“Бадоеъус саноеъ” китоби).
Лекин агар қарзга кафил бўлган киши у хоҳ маййитнинг қариндоши бўладими, хоҳ бегонами қарзларни ўзининг ҳисобидан тўлаб берса, ҳамма уламоларимиз наздида жоиз бўлади, маййит қарздан яъни “ҳаққул абд”дан қутилади. Ўзининг ҳисобидан қарзни адо қилган киши катта ажрга эришади.
Содда қилиб айтсак, Имом Абу Ҳанифа раҳимаҳуллоҳнинг наздларида қарзларини тўлашга мол қолдирмаган маййитнинг қарзларини тўлайман, зиммамга оламан дейиш шаръан эътиборга олинмайди. Шу гапни айтса ҳам қарзни тўлаш унинг зиммасига тушмайди ва маййит “ҳаққул абд”дан озод бўлмайди. Лекин қарзларни зиммасига олган киши ўзининг ҳисобидан тўлаб берса, жоиз. Бу ҳолатда маййит ҳам “ҳаққул абд”дан халос бўлади.
Имом Абу Юсуф ва Имом Муҳаммадларнинг (раҳматуллоҳи алайҳим) наздларида мол қолдирмаган маййитнинг қарзларига кафил бўлиш дуруст. Яъни, у қарздор маййитнинг зиммаси (масъулияти)ни ўз зиммасига қўшган бўлади ва қарзларни тўлаб бериши шарт бўлиб қолади.
“Фатовои ҳиндия” китобида бу мавзуда шундай дейилган:

فَلَا تَصِحُّ الْكَفَالَةُ بِالدَّيْنِ عَنْ مَيِّتٍ مُفْلِسٍ عِنْدَهُ وَعِنْدَ أَبِي يُوسُفَ وَمُحَمَّدٍ رَحِمَهُمَا اللَّهُ تَعَالَى تَصِحُّ كَذَا فِي الْبَدَائِعِ ، وَالصَّحِيحُ قَوْلُ أَبِي حَنِيفَةَ رَحِمَهُ اللَّهُ تَعَالَى كَذَا فِي الزَّادِ وَلَوْ تَرَكَ مَالًا جَازَ بِمِقْدَارِهِ كَذَا فِي مُحِيطِ السَّرَخْسِيِّ .

яъни: “Абу Ҳанифа раҳимаҳуллоҳ наздида қарзини тўлашга мол қолдирмаган маййитнинг қарзига кафил бўлиш дуруст бўлмайди. Имом Абу Юсуф ва Имом Муҳаммадларнинг (раҳматуллоҳи алайҳим) наздларида эса бундай кафиллик дуруст ҳисобланади (“Бадоеъ” китобида шундай келган). Абу Ҳанифа раҳимаҳуллоҳнинг сўзлари тўғри (саҳиҳ)дир (“Зодул фуқаҳо” китобида шундай дейилган). Агар маййит қанча мол қолдирган бўлса, ўшанча миқдорида кафил бўлиш жоиз (“Муҳити Сарахсий” китобида шундай дейилган)” (“Фатовои ҳиндия” китоби, “Кафолатнинг тарифи, рукни ва шартлари” боби).
Кўпинча жанжалга сабаб бўладиган ҳолат: ҳақдорлар жаноза пайтида маййитнинг қарзларига кафил бўлган кишини ушлаб олиб, қарзларни тўлашга мажбур қилишмоқчи бўлишади. Қарзларни тўлашга мол қолмаган бўлса, бу масалада Имом Абу Ҳанифа раҳматуллоҳи алайҳнинг сўзларига амал қилинади. Яъни, кафил бўлган киши ўз ҳисобидан тўлаб берса, дуруст. Тўлаб бермаса, уни тўлашга мажбур қилиб бўлмайди.

Ҳозирги кунда имом-домлаларимиз жанозани ўқиш олдидан маййитнинг эгалари (тартиб билан; ўғил ёки ота ё бобо ё ака-ука, ё амаки ё амакининг ўғли)ни чақириб, маййитнинг исботланган қарзларини адо қилишни сўрашлари одатга айланган ва бу жоиздир. Чунки, бу амалнинг шариатда асли бор бўлиб, баъзи ҳадисларда Пайғамбаримиз алайҳиссалом маййитнинг қарзи бор-йўқлигини суриштирганлари зикр қилинган (Имом Аҳмад “Муснад”ларида Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳудан ривоят қилганлар). Бу одат аслида, маййитнинг эгасини ҳақдорларга мерос молидан қарзларни адо қилувчи сифатида таништиришдир. Лекин бу – мерос моли қолмаган бўлса ҳам маййит эгасининг бўйнига қарзларни юклаб қўйиш эмас. Чунки мерос моли қолмаган бўлса, маййитнинг ўрнига ҳеч кимни қарзни адо қилишга мажбур қилинмайди, ҳатто фарзандини ҳам.
Шуни таъкидлаш керакки, жанозадан аввал мана шундай савол-жавоблар бўлмасада маййитга намоз ўқиш дуруст. Мазкур савол-жавоблар жанозанинг рукни ёки фарзи эмас. Бу ишларни имом-домлаларимиз халққа қулайлик бўлиши учун қиладилар.
Эътибор қилиниши керак бўлган нуқта шуки, аксар ҳолларда маййит қарзларини қоплайдиган, ҳатто ундан ортадиган даражада мол қолдирган бўлади. Лекин гоҳида қарздорлик исботланиб турганда ҳам маййитнинг эгалари бу қарзларни адо этмай, чўзадилар ва қаттиқ гуноҳкор бўладилар. Маййит ота-она бўлса, бу гуноҳкорлик янада катта бўлади. Бу уларни узоқ йиллар меҳр билан тарбиялаб катта қилган ота-онага оқ бўлишнинг бир кўринишидир. Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
фатво ҳайъати. @diniysavollar

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим.
Қурбонлик вақти келмасдан сўйилган ҳайвонлар қурбонлик ўрнига ўтмайди. Қайтадан қурбонлик қилиш шарт бўлиб қолади. Масжидни ободонлаштириш учун эҳсон қилиш катта савоб, лекин бу қурбонликни зиммадан соқит қилмайди. Бу ҳақда Имом Сарахсий шундай дейдилар:

ثُمَّ أَوَّلُ وَقْتِ الْأُضْحِيَّةِ عِنْدَ طُلُوعِ الْفَجْرِ الثَّانِي مِنْ يَوْمِ النَّحْرِ إلَّا أَنَّ فِي حَقِّ أَهْلِ الْأَمْصَارِ يُشْتَرَطُ تَقْدِيمُ الصَّلَاةِ عَلَى الْأُضْحِيَّةِ .

яъни: “Қурбонликнинг аввалги вақти қурбонлик кунининг субҳи содиқи (яъни, тонги отган)дан бошланади. Лекин шаҳар аҳолиси ийд намозини қурбонликдан аввал адо қилиши шарт бўлади” (Ҳозирги пайтда катта қишлоқлар ҳам шаҳар ҳукмида бўлади)” (“Мабсут” китоби).

Қуйидаги ҳадиси шариф мазкур масаланинг далил ҳисобланади. Баро ибн Озиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади, Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам шундай марҳамат қилдилар:

مَن ذبَحَ قبل الصَّلاةِ فإنَّما يذبحُ لنَفْسِه، ومَن ذَبَحَ بعد الصَّلاةِ فقد تَمَّ نسُكُه وأصاب سُنَّةَ المُسْلمينَ

яъни: “Ким намоздан аввал (қурбонлик) сўйган бўлса, ўзи учун сўйибди. Ким намоздан кейин сўйган бўлса, унинг қурбонлиги мукаммал бўлибди ва мусулмонларнинг йўлини тутибди” (Имом Бухорий ривояти).

Демак, қурбонлик вақти жума намози ўқилмайдиган олис қишлоқларда ҳайит куни тонг отгандан бошланса, шаҳар ва жума ўқиладиган катта қишлоқларда ҳайит намозидан кейиндир. Бу вақтдан аввал сўйилган жонлиқнинг пули эҳсон қилинса ҳам қурбонликка ўтмайди ва қайта қурбонлик қилиш шарт бўлади. Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
фатво ҳайъати. @diniysavollar

Бисмилаҳир Роҳманир Роҳим. Ҳанафий мазҳабимизга кўра намозда турган киши қўлларини бир-бирига боғлаб, киндик остига қўяди. Бу ҳақда бир қанча ривоятлар мавжуд бўлиб, қуйида улардан баъзиларини келтирамиз.

عن وائل بن حجر رضى الله عنه قال “رأيت النبى صلى الله عليه وسلم وضع يمينه على شماله فى الصلاة تحت السرة” اخرجه الإمام ابن ابى شيبة. رجاله ثقات.

яъни: Воил ибн Ҳужр разияллоҳу анҳудан, у зот оталаридан ривоят қилинади, у зот айтадилар: “Мен Расулуллоҳни саллаллоҳу алайҳи васаллам намозда ўнг қўлларини чап қўллари устига киндик остига қўйганларини кўрдим”, (Имом Ибн Абу Шайба ривояти). “Эълоус сунан” китобида бу ҳадиснинг ровийлари ишончлидир дейилган. Яна бир ривоятда шундай келади:

عن ابى وائل رضى الله عنه قال: قال ابو هريرة رضى الله عنه: “اخذ الاكف على الاكف فى الصلاة تحت السرة” (رواه الإمام ابو داود).

яъни: Абу Воил разияллоҳу анҳудан ривоят қилинади, Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳу айтдилар: “Намозда кафтнинг устига кафтни қўйиб, киндик остида ушланади” (Имом Абу Довуд ривояти).
Аллома Зафар Аҳмад Усмоний мана шу ривоятни келтириб, шундай деганлар: “Муҳаммад ибн Сирин Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳудан ҳадис ривоят қилганларида, у зотдан “Бу Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламданми?” деб сўрашган. Шунда Ибн Сирин раҳматуллоҳи алайҳ: “Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳунинг ҳар бир ҳадиси Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламдандир”,- деб жавоб берганлар. Демак, бундан Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳунинг ҳар бир ҳадиси марфуъ (Расулуллоҳдан келган) эканлиги келиб чиқади. Шундай қилиб, намозда қўлларни киндик остига қўйиш суннат эканлиги собит бўлган”.

عن ابى جحيفة ان عليا رضى الله عنه قال: “السنة وضع الكف على الكف فى الصلاة تحت السرة”. (رواه الإمام ابو داود)

яъни: Абу Жуҳайфа разияллоҳу анҳудан ривоят қилинади, Али разияллоҳу анҳу айтдилар: “Намозда қўлни қўлнинг устига қўйиб, киндик остига тушириш – суннатдир” (Имом Абу Довуд ривояти).
Бу ҳадис Имом Аҳмаднинг “Муснад”ида ҳам келтирилган. Ҳофиз ибн Ҳажар ўзининг “Тажриду завоиди муснад ал-Баззор” асарида: “Агар ҳадис “Муснади Аҳмад”да келса, бошқа Муснадларга ҳожат йўқ”, деган. Шундай қилиб, ушбу ҳадис ҳасан даражасидан тушмайди. (“Эълоус сунан” китоби).
Намозда қўлни киндик остига қўйиш ҳақида барча фиқҳий китобларимизда маълумотлар мавжуд. Жумладан, “Мухтасар ул-Виқоя” китобида шундай дейилган:

يضع يمينه على شماله تحت سرّته

яъни: “(Намоз ўқувчи) ўнг қўлини чап қўлининг устига қилиб, киндик остига қўяди”.
Намозда қўлни киндик остида тутишнинг баъзи афзалликлари ҳақида “Музмарот” китобидан бундай дейилган:

لانه اقرب الى التواضع وابلغ الى الخشوع والى ستر العورة واحفظ للازار عن السقوط

яъни: “Қўлни киндик остида тутиш – камтарликка яқинроқдир, хушуъ ва аврат аъзоларини ёпилишига олиб борувчироқдир, изорни тушиб кетишдан сақлагувчироқдир”.
Демак, намозда қўлни қаерда тутиш ҳолати ҳақидаги ҳадисларни мувофиқлаштириш керак бўлади. Уни эса фақат ижтиҳод қилишга қодир уламоларимиз аниқлаб берадилар. Ҳанафий мазҳабимиз мужтаҳидлари юқоридаги ҳадисларга асосланиб, эркаклар қўлларини киндик остида тутадилар дейишган. Қолаверса ушбу ҳолат эркакларда таъзим ва хушуъга яқинроқдир. Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
фатво ҳайъати. @diniysavollar

Ҳайзнинг энг ками уч кечаю уч кундуз, энг кўпи ўн кечаю ўн кундуздир. Мана шу муддат ичида икки қон ўртасидаги поклик ҳам ҳайз ҳисобланади, яъни, ҳайз муддати ичида тўхтовсиз қон келиши шарт қилинмайди. Икки ҳайз ўртасидаги поклик ўн беш кундан кам бўлмаслик керак.
Демак, биринчи марта ҳайз кўраётган аёл уч кундан ортиқ, ўн кундан кам қон кўрса, бу унинг одатига айланади. Агар ўн кундан ортиқ қон кўрса, ўн куни ҳайз, ундан ортгани истиҳоза, деб аталади. Иккинчи марта ҳайз муддати биринчисидан ортиқ ёки кам бўлса, одати шунга ўзгарган бўлади.

Нифосдан олдин олти кун ҳайз кўрган аёл, нифосдан кейин ўн кундан ортиқ қон кўрса, олти кунини ҳайз, ортиғини эса истеҳоза қони деб ҳисоблайди. Ўн кунгача қон кўриб тургани учун намоз ўқимай туради, ўн кундан ўтиб кетгач, олти кундан ортиғи истиҳоза экани маълум бўлади ва олти кундан кейинги намозларнинг қазосини ўқийди. Агар олти кундан кам ёки кўп ҳайз кўрса, масалан, беш кун ёки саккиз кун ҳайз кўрса, одати шунга ўзгарган бўлади. Ҳайз ва нифосдаги одат – Имом Абу Юсуф раҳимаҳуллоҳнинг сўзига кўра бир мартада ўзгаради ва шу сўзга фатво берилган.

Имом Сарахсий “Ал-Мабсут” китобида бундай дейдилар:

إذَا انْقَطَعَ دَمُ الْمَرْأَةِ دُونَ عَادَتِهَا الْمَعْرُوفَةِ فِي حَيْضٍ أَوْ نِفَاسٍ اغْتَسَلَتْ حِينَ تَخَافُ فَوْتَ الصَّلَاةِ ، وَصَلَّتْ وَتَجَنَّبَهَا زَوْجُهَا احْتِيَاطًا حَتَّى تَأْتِيَ عَلَى عَادَتِهَا ؛ لِأَنَّ حَيْضَ الْمَرْأَةِ لَا يَبْقَى عَلَى صِفَةٍ وَاحِدَةٍ فِي جَمِيعِ عُمُرِهَا بَلْ يَزْدَادُ تَارَةً وَيَنْقُصُ أُخْرَى

Яъни: “Аёл киши ҳайз ва нифосдаги одатидан кам муддатда покланса, намоз вақти ўтиб кетишидан хавф қилган вақтда ғусл қилади ва намоз ўқийди. Одат кунлари келгунча, эҳтиётан, эри жинсий алоқадан тийилиб туради. Чунки аёлнинг одати доим бир хил турмайди, кўпайиб камайиб туради”. (Манбалар: “Фатҳу бобил иноя”, “Фатовои ҳиндия” ва “Ҳидоя” китоблари) Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
фатво ҳайъати. @diniysavollar

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳим. Ошқозон текширув мосламаси (зонт) деганда – оғиз орқали ютилиб, бир учи ташқарида қолиб, иккинчи учи ошқозонга етиб борадиган тиббий қурилма тушунилади. Ушбу мосламадан асосан ошқозонни тасвирга олиш ва ундаги касалликка ташхис қўйиш учун фойдалиналади. Ташхис амалиёти тугаганидан сўнг мазкур мослама оғиз орқали қайта чиқариб олинади.

Бемор рўзадор ҳолида ошқозон текширув мосламаси (зонт)ни қуруқ ҳолида ютса, унга ёғ ёки бирор дори воситаси суртилмаган бўлса – бу унинг рўзасини бузмайди. Чунки ҳанафий мазҳабининг умумий қоидасига кўра қорин қисми(жавф)га кирган нарса у ерда ўрнашиб қолсагина рўзани бузади. Бу ҳақида Имом Косоний шундай дейдилар:

أَنَّ اسْتِقْرَارَ الدَّاخِلِ فِي الْجَوْفِ شَرْطُ فَسَادِ الصَّوْمِ

яъни: “Ичкарига кирган нарсанинг ўша ерда ўрнашиб қолиши рўза бузилишининг шартидир”. (Манба: “Бадойиъус Санойиъ”).
Фиқҳий манбаларимизда ушбу қоидага қуйидаги ҳолатни мисол қилиб келтирилган:

لَوْ شَدَّ الطَّعَامَ بِخَيْطٍ وَأَرْسَلَهُ فِي حَلْقِهِ وَطَرَفُ الْخَيْطِ فِي يَدِهِ لَا يُفْسِدُ الصَّوْمَ إلَّا إذَا انْفَصَلَ

яъни: “Агар бирор таомга ип боғлаб ҳалқумидан ўтказса (яъни ютса), ипнинг бошқа тарафи қўлида қолса, рўза очилмайди. Ип узилиб кетса рўза очилади” (манба: “Баҳрур-роиқ”).

Демак, ошқозон текширув мосламасининг бир учи ташқарида қолиб, тўлиқ ичкарига кирмагани ҳамда ошқозонда ўрнашмагани сабабли рўзани очмайди.

Шу ўринда таъкидлаб ўтиш лозимки, юқорида айтиб ўтилганидек зонт ютиш жараёнида унга ёғ ёки дори суртилмаган, қуруқ ҳолатда бўлиши лозим. Акс ҳолда рўза очилади. Воқеликда эса ёғ суртилмаган ҳолда зонт ютиш бемор учун катта машаққат туғдиради. Баъзан мослама учидаги тасвирга олиш қурилмасини ошқозонга сув юбориш орқали тозалаб туриш зарурати пайдо бўлади. Сувнинг ичкарига кириши билан шубҳасиз рўза бузилади.

Зонт орқали ошқозонни текшириш асносида юқоридаги каби ноқулайликлар келиб чиқадиган бўлса, бемор шариатнинг умумий рухсатидан фойдаланиб, ўша кунги рўзани Рамазондан кейин бир кун тутиб бериши мумкин. Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
фатво ҳайъати. @diniysavollar

Tahorat

Tahorat qiluvchi kishiga qiblaga yuzlanish, ya’ni qiblaga qarab o‘tirish, balandroq joyga o‘tirib tahorat qilish mustahabdir.

Tahoratdan avval basmala aytiladi (“Bismillaahir rohmaanir rohiym” deyiladi). So‘ngra tahorat qiluvchi odam ikki qo‘lini bilaklari bilan qo‘shib uch marta yuvadi. Uch marta og‘iz chayib, misvok qiladi. Misvok topa olmasa, tishlarini boshqa vosita yoki barmog‘i bilan tozalaydi. Og‘ziga suv olib, g‘arg‘ara qiladi. Agar ro‘zador bo‘lmasa, og‘zida suvni mubolag‘a bilan aylantiradi. Ro‘zador bo‘lsa, g‘arg‘ara ham qilmaydi, og‘izda suvni aylantirishda mubolag‘a ham qilmaydi. So‘ng burun qoqadi, ya’ni burunga suv tortib, qoqib tashlaydi, burnini chap jimjilog‘i bilan tozalaydi.

Ro‘zador bo‘lsa, burunga suv olishda mubolag‘a qilmaydi. So‘ng yuzini uch marta to‘liq yuvadi. Bunda peshonada sochlar boshlangan joydan jag‘ning tagigacha, tomog‘igacha hamda bir quloqning yumshog‘idan ikkinchi quloqning yumshog‘igacha yuz hisoblanadi. Agar qoshlari siyrak bo‘lib, tagidan teri ko‘rinib tursa, qoshlarning tagiga ham suv yetkaziladi. So‘ngra o‘ng va chap qo‘lni tirsaklari bilan qo‘shib uch martadan yuvadi, ikki qo‘lning barmoqlarini bir-birining orasiga kiritib, ishqalab yuviladi. Bu narsa “tahlil” deyiladi.

Agar qo‘lda uzuk bo‘lsa, uning tagiga suv yetib boradigan qilib, joyidan qimirlatadi. So‘ngra boshiga bir marta to‘liq mash tortadi, so‘ng quloqlar ichiga ko‘rsatkich barmoq bilan, sirtiga esa boshmaldog‘i bilan mash tortadi (tomoqqa mash tortilmaydi, bunday qilish bid’atdir). Quloqqa mash tortish uchun yangi suv olinmaydi, boshga mash tortgandan keyin qolgan nam bilan mash tortiladi. So‘ngra avval o‘ng, keyin oyoqni to‘piqlari bilan qo‘shib uch martadan yuvadi. Oyoq barmoqlari orasiga chap jimjiloq bilan tahlil qiladi. Tahlilni o‘ng oyog‘ining jimjilog‘idan boshlab, bosh barmog‘ida tugatadi. So‘ng chap oyog‘ining bosh barmog‘idan boshlab, jimjilog‘ida tugatadi. Shunda o‘ng oyog‘ining jimjilog‘idan boshlab, chap oyog‘ining jimjilog‘ida tugatgan bo‘ladi.

Sunnatga muvofiq tahorat olish tartibi mana shunday. Bu amalning ham o‘z farzlari, sunnat va mustahablari bor.
Farz: tark qilinsa yoki to‘kis qilinmasa, tahorat to‘g‘ri bo‘lmaydigan amal.

Sunnat: Qilsa savob olinadigan, tark qilsa savob olinmaydigan amal. Sunnatlar qilinmasa ham tahorat durust bo‘laveradi. Lekin ular ataylab tark qilinsa yoki tark qilish odatga aylanib qolsa, gunohkor bo‘ladi.

Mustahab: Qilsa savob bo‘ladigan, tark qilsa gunoh bo‘lmaydigan amal.

Izoh: Tahorat qilishdan avval namoz uchun tahorat qilaman deb niyat qilish kerak. Shunda tahoratdan savob hosil bo‘ladi. Garchi tahorat to‘g‘ri qilingan bo‘lsa ham, niyatsiz savob hosil bo‘lmaydi.

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.