Press "Enter" to skip to content

Narkotikdan o‘ldi, suiqasd bo‘lgan deyishadi, ammo…”. Oxunjon Madaliyevning sirli o‘limiga nima sabab bo‘lgan? (video)

Бироқ, зарур иши борлиги учунми иккитагина қўшиқ куйлаб, яна ортига қайтди. Ҳамма бу ноодатий ҳолатдан ажабланиб қолди. Ахир у ҳамиша мухлисларини кўнглини кўтаришга интилар эди-ку? Бу орада эса телевединиега ўтиб “Ассалом Ўзбекситон” кўрсатуви учун ҳам қўшиқ тақдим этиб қайтишни жоиз топди. Чунки анча вақтдан буён айни шу дастурга таклиф этишар эди. Тошкентга келганида унда ҳам иштирок этмай, кейинги кунларга қолдиргиси келмади. Орадан икки кун ўтгач эса яна тўйга чақиришган. Албатта, сўз бергани учун ҳам бориши лозим! Лекин ўша кун яъни 29 июн кечки пайт яқинлашавергач, унинг юраги безовталана бошлади. Гўё қандайдир куч унинг йўлга отланишига тўсқинлик қилишга уринарди. Ўзининг ҳам ҳеч ўша тўйга боргиси келмасди…

Охунжон Мадалиев

Узбекский певец Охунжон Мадалиев – известный артист в родной стране и за ее пределами. Мужчина очаровал публику сильным и задушевным голосом, а также текстами песен, которые наполнены глубоким жизненным смыслом.

Охунжон родился в 1963 году в поселке городского типа Алтыарык, который расположился в Ферганской области Узбекистана. С детства мальчик любил петь, участвовал в школьных мероприятиях. А получив среднее образование, решает и дальше развивать открывшийся талант и поступает для этого в Ферганский педагогический институт, на отделение музыки.

Диплом о высшем образовании Мадалиев получил в 1985 году, после чего устроился работать в среднюю школу преподавателем по вокалу. Однако это не удовлетворило потребностей молодого человека, он желал развиваться и дальше. Охунжон уверен, что работа в Ферганской государственной филармонии принесет ему больше успеха и позволит открыть все стороны таланта. Там некоторое время он был солистом, участвовал в концертах и различных мероприятиях.

Музыка

В 1989 году в биографии артиста появляются первые сольные концерты, дебютное выступление Мадалиева прошло во Дворце дружбы народов. Но внимание общественности к нему пришло чуть раньше: певца заметили на конкурсе «Камолот-89». Одноименную организацию, проводящую тогда конкурс, основали для объединения молодых людей Узбекистана с целью их творческого и духовного развития. Выступая там, Охунжон получил 1-е место, эта новость быстро разлетелась по округе, сделав Мадалиева популярным.

Певец Охунжон Мадалиев

Публику поразил глубокий голос артиста, а песни, наполненные смыслом, звучали грустно и одновременно заставляли задумываться. Вскоре его всюду стали узнавать. На этом Охунжон не остановился, постепенно он организовывает концерты в других странах. Мужчина выступал в Туркменистане, Казахстане, Кыргызстане и Таджикистане, постепенно завоевывая сердца все большего количества слушателей.

Первый альбом под названием «Ziyodam» артист записал в 1983 году. Соотечественники обрадовались этому событию, поэтому диски с его музыкой очень быстро разлетались с прилавков. Мадалиеву приятен этот факт, что стимулирует его на запись новых произведений.

Песня Охунжона Мадалиева «Yig’ladim»

Популярностью пользовались песни о любви, в которых артист много красивых слов посвящал представительницам слабого пола. Те, кто знал Охунжона близко, уверяют – в жизни мужчина имел скромный и спокойный характер, был приветлив и вежлив, популярность не вскружила ему голову.

На протяжении музыкальной карьеры Охунжон записал много мелодичных песен, в числе которых «Yig’ladim», «Sevgi Sevgi», «Qaddingdan», «Unutmoq osonmas bizlarni», «Dunyosan» и другие. Причем мужчина развивался как в сольном направлении, так и в совместном творчестве.

Песня Охунжона Мадалиева и Юлдуз Усмановой «Айтишув Туркман»

Он записывал композиции с другими популярными узбекскими артистами. У него есть песни с эстрадной исполнительницей Юлдуз Усмановой. Она звезда Узбекистана, носящая звание народной артистки, имеет в репертуаре порядка 600 композиций на родном языке, а также на турецком, уйгурском, русском, таджикском и других.

Также у Мадалиева есть и клипы, на видеопортале Youtube поклонники творчества мужчины оценили ролики на песни «Ko`rmasam bo`lmas», «Unutmoq osonmas bizlarni», «G`amzalaring» и другие. Каждый клип наполнен национальным колоритом, яркими танцами и обилием природных пейзажей. Также на канале, созданном от его имени, размещены записи с концертов.

Песня Охунжона Мадалиева «Qaddingdan»

Для восточных артистов признанием считается приглашение на свадьбу. Певцы с удовольствием выступают на этом важном для молодоженов и их гостей событии, таким образом подчеркивая свою востребованность. Охунжон часто появлялся на подобных праздниках, он любил свою работу и с удовольствием исполнял песни как на концертах, перед широкой публикой, так и на праздниках, где его слушателями были гости.

За музыкальную карьеру Охунжон записал 20 аудиодисков, почти каждый альбом певца украшает его фото. Талант Мадалиева оценили и на государственном уровне, удостоив звания заслуженного артиста республики.

Личная жизнь

Несмотря на постоянную занятость и гастроли по Узбекистану и другим странам, Мадалиеву удалось построить счастливую личную жизнь. Поскольку восточные народы предпочитают не афишировать подобную информацию для широкого круга лиц, о семье Охунжона известно мало, мужчина находился в браке, супруга родила ему четверых детей.

Несмотря на многочисленные хлопоты по хозяйству, по возможности жена старалась вместе с супругом посещать концерты и выступления на свадьбах. Женщина помогала ему в вопросах организации и всегда старалась окружить Охунжона заботой.

Смерть

Трагедия, произошедшая с артистом, стала неожиданностью для его родственников и поклонников. В этот день ничего не предвещало беды. События происходили в конце июня, вместе с супругой он поехал в Ташкент, где проходило крупное мероприятие. Много слушателей тогда собралось, чтобы увидеть любимого певца. Супруги задержались в этом городе еще на пару дней, и вскоре Охунжона пригласили на свадьбу в качестве артиста. С самого утра мужчина неважно себя чувствовал, жаловался на боль в области сердца. Однако он пообещал провести мероприятие и пошел.

Портрет Охунжона Мадалиева

Несмотря на плохое самочувствие, мужчина весь день шутил и охотно общался с гостями. С утра артист исполнял любимые песни публики, но через несколько часов, во время выступления на сцене, Мадалиев упал. Люди бросились к нему, вызвали скорую помощь, но было уже поздно. Певца не удалось спасти, уже позднее в больнице врачи огласили, что причиной смерти стала сердечная недостаточность, от которой Охунжон страдал и ранее, но старался не обращать внимания на тревожные сигналы организма. Смерть артиста наступила 29 июня 2000 года.

Дискография

  • «Ziyodam»
  • «Navoiy bobo»
  • «Javohirim»
  • «So’zi shirin yorimdan»
  • «Jamshidbek Fayz»
  • «Ozbekistonim»
  • «Kontsert»
  • «Bir muchaldan so’ng»

“Narkotikdan o‘ldi, suiqasd bo‘lgan deyishadi, ammo…”. Oxunjon Madaliyevning sirli o‘limiga nima sabab bo‘lgan? (video)

O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan artist Oxunjon Madaliyev haqida “Daryo” muxbiri Feruz Muhammad xotira ko‘rsatuv tayyorladi.

Ushbu dasturda Oxunjon Madaliyevning vafoti haqida odamlar orasida yurgan mish-mishlarga ham oydinlik kiritildi.

“Hech qachon narkotik modda iste’mol qilganini ko‘rmaganman”

Foto: “Daryo” / Oxunjon Madaliyevning haydovchisi Po‘latjon Omonov

Men o‘sha kunlari Oxunjon akamga haydovchi edim, Tico’da yurardim. O‘sha kuni Oxun akani akalari olib ketgan edi. To‘yga bordik, vodiyda to‘y ikki qism bo‘ladi. Ertalab kuyov ota-onasining hamkasblari keladi. Keyin kuyov navkar, bazm bo‘ladi. Juda chiroyli to‘y bo‘lgan, to‘y tugadi. Hamma chiqdi. Oxun akamni kutib turibmiz, Oxun akam chiqib menga, “Siz sostavni akamni mashinasiga o‘tkazing, Tico’da ketamiz”, dedi.

Yo‘lga chiqdik. Oxun akam to‘ydan charchab chiqqanlar, doim to‘ydan chiqqanlarida uzoq yo‘lda uxlab ketardilar. Uyqulari tez kelardi. Ertalabdan kechgacha xizmat, shuning uchun yo‘lda uxlardilar. Farg‘onaning “Girgili” degan joyida doirachimiz Anvar aka turardilar, o‘shaning hovlisiga bordik, yetib borgandan keyin uyg‘otdim, “Oxun aka, keldik, turing” desam, indamayaptilar. “Shunaqa qattiq uxlab qoldilarmi?”, deb yana “Oxun aka”, deb turtsam ham uyg‘onmayaptilar. Keyin ichkariga kirib akalari Azim akamni aytib chiqdim, uyg‘otib ko‘rdik turmayaptilar. Qo‘rqib ketdik. Shifoxonaga qarab haydadik. Tez yordam ko‘rsatishdi, doktor chiqib, “Yarim soat, 40 minut bo‘libdi, Oxun akani berib qo‘ydik”, deb chiqdi. Biz shok holatidamiz, soppa-sog‘ odam, kasal emasdi, ko‘pchilik “narkotik modda qabul qilgan”, degan gap chiqargan, yo‘q, Oxun akamni hech qachon narkotik modda istemol qilganini ko‘rmaganman, bu bo‘lmagan gap. Odamlar har xil gapni gapiraverar ekan. El og‘ziga elak tutib bo‘lmaydi deb bejiz aytishmas ekan.

Po‘latjon Omonov, Oxunjon Madaliyevning haydovchisi

“Oxunjon haqida turli bo‘htonlarni aytishdi”

Foto: “Daryo” / Oxunjon Madaliyevning ustozi Qilichbek Tojiyev

Menga Oxunjon vafot etgani haqida telefon qilib aytishdi, men esa ishonmadim. Chunki o‘sha paytda taniqli san’atkorlar to‘g‘risida, “Sherali Jo‘rayev o‘tib qolibdi, falonchi o‘tib qolibdi”, kabi mish-mishlar ko‘p tarqalar edi. Men yana shunaqa gapdir-da endi deb o‘yladim. Keyin sekin bordim. Borsam shunaqa vaziyat, baribir ham ishonmayapman. Keyin ertasi kuni chiqardik. Hozirgacha ham aslida ishonmaymiz.

Oxunjon haqida turli bo‘htonlarni aytishdi. Oxunjon halol inson edi. U paytda fonogramma bo‘lmagan, bir oylab qo‘shiq aytardi, rahmatli shunday qattiq charchaganidan, mashinada uxlab qolardi.

Oxunjonni tomog‘i og‘rib qolib, isitmasi chiqib qolgandi. Shu yuragiga ortiqcha bosim bergan ekanmi, shundan o‘tib ketdimi, bilmadim.

Qilichbek Tojiyev, O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan artist, Oxunjon Madaliyevning ustozi

“Morg”da ko‘rib tamom bo‘lganman

Foto: “Daryo” / Oxunjon Madaliyevning shogirdi Abdujalil Qo‘qonov

Bir kun avval Oxun akam bilan birga bo‘lganmiz. Meni Yozyovonda to‘yim bo‘lgan, Oxun akamni to‘ylari Farg‘ona shaharda bo‘lgan. U paytda Motorola degan telefon bo‘lardi, ustoz-shogirdlar olganmiz. “Men to‘yni tugatib sizga qo‘ng‘iroq qilaman, Farg‘onada ko‘rishamiz, yaqinda Namanganga borganimda yo‘ldan baliq berib yuborishdi, shuni pishirib yeymiz”, dedi rahmatli. Bozorlarga tushdik, ancha birga yurdik, Polsha bozor degan bozor bor edi, o‘sha yerga tushib kiyim-kechaklar oldik. Ertasi kuni men to‘yni tugatdim, Oxun akam rosa menga telefon qilgan ekanlar, u paytda telefon hamma joyda ham ishlamas edi, Yozyovonda men borgan joyda antenna bo‘lmagan, menga tusholmaganlar. Keyin men antennali joyga chiqqanimda, menga telefon qildi degan bildirishnoma kelgan, Oxunjon akamga qaytib telefon qilsam, telefonlari o‘chiq. Uyga bordim, telefon keldi, ko‘tarsam, “Oxun akam shunaqa bo‘lib qoldi”, deyildi. Men “morg”ga kelib ko‘rmagunimcha ham ishonganim yo‘q, ko‘rganimdayam ishonganim yo‘q. Ichimda “unaqa bo‘lishi mumkin emasdi”, deyapmanda.

Haqiqiy bir yaqin insonni yo‘qotish qanchalik azob ekanini, qanchalik qiyinligini o‘shanda bilganman. Chunki meni juda ham erkalatib, Jekson deb chaqirib, ota-onamdek yer-u ko‘kka ishonmasdilar. Shogird sifatida yaxshi ko‘rardilar, shogirdlari ko‘p edi, lekin uzoq yillar davomida yonlarida men yurganman.

“Morg”da ko‘rib tamom bo‘lganman, yonlariga ham borolmay qolganman. Birov kutmagan narsalar bo‘lgan. Haligacha xayolimda u inson tirik, tushlarimda ham ko‘rib turaman. “Yolg‘ondan bir o‘lgan edim, men keldim”, deb aytadilar tushlarimda, “rostan ham tirikmikanlar”, degan fikr hozirgacha xayolimdan o‘tadi.

U inson biz uchun hech qachon o‘lmaydi, ular o‘lmas asarlar yaratib ketgan o‘lmas ijodkordir.

Abdujalil Qo‘qonov, xonanda, Oxunjon Madaliyevning shogirdi

Ma’lumot uchun, Oxunjon Madaliyev 1963-yil 21-may sanasida Farg‘ona viloyati Oltiariq tumani, Yangiarab qishlog‘ida dunyoga kelgan. Oxunjon Madaliyev 1999-yilda O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan artist unvoniga sazovor bo‘lgan. Uning “Turkman qiz”, “Unutmoq osonmas bizlarni”, “Ketaman”, “Nasibam”, “Maqsading nima?”, “Seni bugun ko‘rmasam bo‘lmas”, “Javohirim”, “Yolg‘iz ayol” kabi yuzlab qo‘shiqlari muxlislar orasida ommalashgan.

Oxunjon Madaliyev 2000-yil 29-iyun kuni yurak xurujidan vafot etgan.

Охунжон Мадалиев: сирли ўлимми ёки тасодиф?

Ҳалқимиз ардоқлаб, қўшиқларини ёд олган, ширали овози билан дилларга ўзгача ҳарорат бахш этган хонанда Охунжон Мадалиевнинг вафотига мана роппа-роса 15 йил бўлган бўлсада, унинг аянчли қисмати ва сирли ўлими ҳақида ҳануз турли гап-сўзлар юрибди. Кимдир у дейди, кимдир бу… Хуллас, бирортасида асосли бир далил йўқ. Ҳеч бири истеъдодли ҳофизнинг ўлимига гувоҳ бўлмаган, аммо кимдандир эшитганига қўшиб, “дуруст”гина ҳикоя қилиб беришга уста. Бугун яна ўтмишга қайтиб, худди шу мавзуга нуқта қўйиш мақсадида, кичик таҳлил олиб боришга ҳаракат қиламиз. Қисқаси бунга аниқлик киритамиз.

2000 йил ёз ойларининг илиқ кунлари… Фарғонадаги об-ҳаво инжиқликлари ҳеч кимни аямас эди. Ўша дамларда Охунжон Мадалиев ҳам, тўй хизматлари ҳам ижод қилиш билан тинмасди. Ўша йилнинг 27 июн куни уни Тошкентда бўлиб ўтадиган катта тадбирга таклиф қилишди. Ҳамиша ширин суҳбатлари билан журналистлар ҳурмат ва эътиборини қозонган Охунжон матбуот ходимлари байрамида ҳам уларни соҳирнафас овози ва дилкаш қўшиқлари билан хушнуд этишга етиб келди.

Бироқ, зарур иши борлиги учунми иккитагина қўшиқ куйлаб, яна ортига қайтди. Ҳамма бу ноодатий ҳолатдан ажабланиб қолди. Ахир у ҳамиша мухлисларини кўнглини кўтаришга интилар эди-ку? Бу орада эса телевединиега ўтиб “Ассалом Ўзбекситон” кўрсатуви учун ҳам қўшиқ тақдим этиб қайтишни жоиз топди. Чунки анча вақтдан буён айни шу дастурга таклиф этишар эди. Тошкентга келганида унда ҳам иштирок этмай, кейинги кунларга қолдиргиси келмади. Орадан икки кун ўтгач эса яна тўйга чақиришган. Албатта, сўз бергани учун ҳам бориши лозим! Лекин ўша кун яъни 29 июн кечки пайт яқинлашавергач, унинг юраги безовталана бошлади. Гўё қандайдир куч унинг йўлга отланишига тўсқинлик қилишга уринарди. Ўзининг ҳам ҳеч ўша тўйга боргиси келмасди…

ОЁҒИ ТОРТМАГАН МАНЗИЛ СЎНГГИСИ БЎЛДИ

Бироқ Охунжон ҳеч қачон бировга сўз бериб, кейин қандайдир баҳона билан ундан узр сўраб, танг аҳволда қолдиришни жуда-жуда ёқтирмас эди. Нима бўлган тақдирда ҳам сўзининг устидан чиқарди. Бу гал ҳам унга амал қилиб, тўйга борди. Ҳамманинг юз-кўзида қувонч балқиди, ахир севимли хонанда уларга хониш қилиш учун атайин узоқ йўл босиб келди. Тумонат одам йиғилган. Ўзи Охунжон қай бир тўйга бормасин, унинг келишини эшитган бутун қишлоқ аҳли йиғилар эди.

Охунжон одатдагидей тўй бошидан даврани қизитиб қўшиқларини куйлай кетди. Соат тунги ўн бирлар атрофи, ҳофиз қўшиқни берилиб айтаётган кезда бирдан юрагини чангаллаб, йиқилиб қолди. Ҳамма, сукут сақлаб муз бўлиб қотиб қолди. Нима бўлаётганига ҳеч ким тушунмас эди. Чолғучилардан бири дарҳол югуриб келди-да, юзига сув сепди, “Тез ёрдам” чақиришларини айтиб қичқирди. Атрофдагилар бундан карахт бўлиб қолишганди.

Эртаси куни бу шумхабар бутун республикага тарқалиб кетди. “Охунжон Мадалиев кечаги тўйда хизмат қилаётиб, юраги тўхтаб қолиб вафот этибди…”

ҲОФИЗ ЎЛИМИДА ҚАНДАЙ СИР БОР?

Ана шундан сўнг Охунжон ўлими тўғрисида турли хил гап-сўзлар тарқала бошланди. Улар тўйхонада ҳофизга суиқасд уйиштирлган деган хулосага келадилар. Бу кенг омма орасида тарқалгач деярли ҳамма бунга ишониб қолади. У ким томонидан амалга оширлгани ҳам келинган хулосага қараб тахмин қилина бошланади. Лекин ҳеч ким аниқ бир гапни айта олмас эди. Чунки бўлиб ўтган воқеани кимдандир фақатгина эшитишган. Ҳамманинг кўнглига ғулғула солиб қўйган бу миш-мишлар жасадни ёриб кўриш ва текширишга даъват этди.

Аммо, майитнинг танасидан ҳеч қандай шубҳали нарса топилмади. Шифокорлар эса биргина хулосага келишди (буни мақола сўнгида билиб оласиз). Шунда ҳам ҳофизнинг мухлислари тинчишмади. Улар қандайдир сир борлигига юрак-юракдан ишонишар эди.

ТЕЛЕФОНДАГИ СУҲБАТ БАРИГА ОЙДИНЛИК КИРИТДИ

Ҳофизнинг укалари Шерали акага сим қоқдик.

– Ассалом-у, алайкўм Шерали ака, яхшимисиз? Узр сизни безовта қилдик.

– Раҳмат… сизни танимай турибман…

(Ўзимизни таништириб, сўнг мақсадга кўчдик.)

– Сиз болалигингиздан Охунжон ака билан бирга ўсиб улғайгансиз. У киши ҳақида барча маълумотларга эга бўлсангиз керак?

– Ҳа, тўғри айтасиз. Мен ҳамиша акам билан бирга юриб, ёшлигимдан у кишига ҳамроҳлик қилардим. Ҳатто, эл таниб катта тўй ва тадбирларда ҳам иложи борича бирга боришга ҳаркат қилганман. Деярли ҳар доим бирга юрганимиз учун дилидаги гапларни менга тортинмасдан айтар эди. Кўнгли бироз безовта бўлса, дарров суриштириб кетар эдим.

– Охунжон ака гарчанд ҳеч қандай касалликка чалинмаган бўлсалар-да, бирдан вафот этишлари ҳанузгача ҳаммани таажжубга солмоқда.

– Аслида, уни биз яъни мухлислар ўлдирдик.

– Очиқроқ гапирсангиз?

– Агар хабардор бўлсангиз, мамлакатимиз мустақилликка эришмаганидан олдин, адашмасам 1987 йиллар… ўшанда турли жанжаллар, тортишувлар бўлган эди. Ўша йиллари санъаткорлар жуда саноқли эди. Бугун-чи… Бизни тўйга чақиришганида, агар у-бу нарса бўлиб, бора олмайдиган бўлиб қолсак келиб шунақа “қисташар” эдики, охири боришга тўғри келар эди. Ўшанда Охунжоннинг аҳволига ҳам эътибор беришмаган. У чарчаганми ёки бироз бетобми бунинг тўй эгасига қизиғи йўқ эди. “Мен тўйга ният қилганман бормасалар шарманда бўламан. ” деб туриб олар эди. Кейин Охунжон ҳам бир сўзли йигит эди. Ҳеч кимни раъйини қайтармас эди.

Кечаю кундуз тўйда хизмат қилиши, олис йўлларда юриши, турли ташвишлар уни ич-ичидан сиқиб юрган. Буни мен сезардим, бироқ у соғлиғи ҳақида очиқ гапирмас эди. Айнан мана шу ташвишли кунлар уни чарчатиб қўйди. 2000 йилнинг 29 июни… Ўша маъшум кунда бирдан инфарктга учраши илк бор юз бермаган…(бироз сукут сақлаб). Бундан олдин ҳам у худди шундай воқеани бошидан ўтказган бироқ, буни ҳаммадан сир тутган.

– Ўшанда сиз ҳам пайқамаганмидингиз?

– Йўқ, мен сезгандим, фақат бироз вақтдан сўнг. Орадан анча вақт ўтди “ҳаммасига изига тушди-ку”, деб, шифокорга учраб даволанмади ҳам. Уни мухлислари ҳамиша саҳнада соғинишар, фақат ундан янги қўшиқ, янги концертни интизорлик билан кутишар эди. Охунжон эса ижодга бутун борлиғини бериб, ўз соғлиғига эътибор бермай юрди. Оқибатда… ( суҳбатдошимизнинг овозлари ўзгариб, жим бўлиб қолдилар, дарҳол гапни бошқа мавзуга буришга ҳаракат қилдик. )

– Акангизнинг қай жиҳатларини қадрлайсиз?

–Унинг самимий ва камтаринлигини қадрлайман. Илоҳим, Яратган унинг умрини фарзандларига улашган бўлсин. Ҳар йили 21 май куни Охунжонинг ўзи қурдирган дам олиш масканида концерт дастурини ташкил этамиз. Биз тадбирга эълон бериб, мухлисларни чақирмаймиз, балки уларнинг ўзлари келишади.Турли вилоятлардан тумонат одам йиғилганини кўриб, акам ҳали ўлмаган у ҳали тирик қўшиқларининг ҳар айтган сўзларидаги нафасида яшаётганлигини ҳис қиламан.

– Раҳмат, Суҳбатингиз учун ташаккур. Хайр саломат бўлинг!

Дарвоқе, ўшанда ҳофиз жасадини ёриб кўрган мутахассислар ҳам Шерали ака айтган хулосага келишган эди.

Инсоният ва табиат вужудга келибдики, яралиш ва кун келиб сўниш деган тушунчалар мавжуд. Демакки, ҳар кимнинг тақдири турлича… Бир замонлар қисқа умри давомида минг йиллик тарихга из қолдирган боболаримиз сингари, Охунжон Мадалиев ҳам ўзининг ўчмас номини мухрлаб кетди.

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.