Alisher Usmonov: talabalik, qora kunlar va ilk milliard…
Мухаммадназир — а. Мухаммад + Назир.
Исмлар маноси. Сараланган чиройли угил болалар исми
МУСУЛМОНЧА ЎҒИЛ БОЛАЛАР ИСМЛАРИ
Бу исмларга олдига Абду қўшимчасини қўшиб мусулмонлар қўйишади.
Раҳмон –Абдураҳмон-раҳм қилувчи, неъмат берувчи.
Раҳим –Абдураҳим-чексиз марҳаматли, меҳрибон
Малик – мулк (ҳақиқий подшолик уникидир)
Қуддус – айб-камчиликдан мутлоқо пок зот.
Муъмин – унга қуллик қилганларга савоб беришини вада берган зот.
Муҳаймин –ҳамма нарсани билгувчи, асровчи, сақловчи.
Азиз – хар доим ҳаммани устидан ғолиб бўлувчи, хеч енгилмайди, қудратда тенги йўқ.
Жаббор –нуқсонларни тузатувчи.
Мутакаббир –буюк, улуғ.
Холиқ –оламни яратувчи, мутлақ вужудга келтирувчи.
Бориъ –йўқдан бор қилувчи.
Ғаффор –гуноҳларни кечирувчи, ўта марҳаматли зот.
Қаҳҳор –ҳамиша ғолиб, қудратли.
Ваҳҳоб – миннациз ато э`тувчи.
Раззоқ –эр юзида барча тирик мавжудодни рисқлантирувчи.
Фаттоҳ – тўғри хукум чиқарувчи.
Қобиз – истаганини рисқини камайтиради.
Босит – хохлаганини рисқини кўпайтирувчи.
Алим – ҳамма нарсадан хабардор зот.
Ҳалим –жозалашга шошмайдиган зот.
Азим – тассавур қила олмайдиган даражада улуғ ва буюк.
Жалил –энг буюк, улуғ.
Карим –рисқ беручи.
Шоҳид –ҳамма нарсани билгувчи.
Валий –ёрдам берувчи, ҳимоячи.
Ҳамид – барча мақтовларга лойиқ зот.
Муҳсий –хисоб китобни яхши билувчи.
Барр –рост сўзловчи.
Таввоб – тавбаларни қабул қилгувчи.
Мунтақим –золимларни жазосини бергувчи.
Рауф – ўта меҳрибон.
Нур –болиқни нурли этгувчи.
Ворис –борлиқдаги барча нарсаларни эгаси.
Рашид – тўғри йўлни кўрсатувчи.
ЗАМОНАВИЙ ЎҒИЛ БОЛАЛАР ИСМЛАРИ
САРДОР –бошлиқ, бошқаручи, ҳаммани олди инсони.
МУCЛИМ – мусулмон бўлсин, муслум Аллоҳ дегна фарзанд бўлсин деб қўйилади.
ИСЛОМ – ислом динимиз поклигидай, тўғрилилигидай яхши инсон бўлсин деган ниятда қўйилади.
УЛУҒБEК –улуғ инсон бўлсин, улуғларни боши беки бўлсин деган ният билан.
ТEМУР – темирдай қаттиқ, чидамли бўлсин деб халқимиз бу исмни қўйишади.
БОТИР –кучли, матонатли, иродали.
ҚАХРАМОН –таниқли, ғолиб, ўз замонасини обрўли одами бўлсин деб ният билан қўйилади.
ОДИЛ –адолатли, тўғри, хақиқатгўй бўлсин.
АМАЛ – амалли, яхши амалларни сохиби бўлсин.
АМИР –шох, амир, бошлиқ.
РАВШАН –нурли, йўли очиқ, нурли кўнгил.
ИЛХОМ –илхомли, ижодли бола бўлсин деган ниятда қўйишади.
БАХТИЁР –бахли бола бўлсин деб яхши ниятда қўйишади.
ОЗОД –хар доим озодликда озод. Эркин бўлсин деб.
СОДИҚ –садоқатли, содиқ.
ДАВРОН –давру-даврон сурсин, хаёти яхши бўлсин деб, яхши ниятда қўйилади.
БУНЁД –ўз-ўзидан бўлсин. Катта бўлсин, исмига яраша бўлсин деб.
ТЎЙЧИБEК –Тўйда туғилган боларга атаб қўйилади.
Мусулмон исмлари
Абулайс — тат. (а.) «шерга ўхшаш матонатли».
Абулмуззафар — а. «ғолиб».
Абусаадат — а. «бахтли».
Абусаад — а. «омадли».
Абусаид — а. «бахтли».
Абуссалам — а. «босиқ».
Абуссалт — а. «ўткир»
Абуссафа — а. «очиқ кўнгилли».
Абуталиб — а. Абу — Талиб. Пайғамбаримизни тоғаларини исми бўлган
Абулхасан — а. Абу — Хасан.
Абутолиб—тадж. ўзб. Абу Талиб.
Абутуроб—тадж. Абу Тураб.
Абухалил — тат. Абу — Халил.
Абухалит — тат. Абу — Халид.
Абухамит — тат. Абу- Хамид.
Абухан — т. «хонни отаси».
Абушахман — т «шохни отаси».
Ади — а. «олдинда кетувчи».
Адиб— а. «ўқимишли».
Адил — а. «хақиқатгўй
Адилшах — п. Адил Қ Шах, «хақиқатгўй шох».
Адина— п. «байрам, жума».
Адли — а. «хақиқат курашувчиси».
Аднан — а. жаннатни қўриқловчи соқчини иккитадан биттасини исмидир.
Аднаш — тат. «жума».
Ажар — каз. «ёқимли, чиройли».
Азамат — а. «ботир,ғолиб, тезкор».
Азамджан— п. Азам -Джан.
Азамулла — Азам Аллах.
Азамхан — тат. Азам — Хан.
Азаранг— мисол. «олов ранги», «оловли».
Азарахш. — мисол «олов нури», «чақмоқ».
Азаргол — мисол «оловли гул».
Азаргун — мисол «олов ранглари».
Азармехр — мисол. «олов ва қуёш».
Азарфар — п. «оловни нури».
Азизали — аз. тадж. ўзб. Азиз — Али.
Азизуллах — а. «Аллох ёрдамида иш юритувчи».
Азимкул — т. «Аллохни қули».
Азин — п. «мукофот».
Олим— а. «олим инсон».
Олимджан— п. Олим — Джан.
Али мухаммад — п. Али — Мухаммад.
Алишер — тадж. ўзб. Алишир.
Амир — а. «бошқарувчи».
Амируллах — а. «эмир Аллаха».
Амирали — а. Амир — Али.
Бадр — а. «тўлиқ ой,чиройли».
Бадруалам — а. Бадр — Алам.
Бадруддин — а. Бадр — Дин.
Бадруддуджа — а. қоронғуликда тўлин ой
Бадрулислам — а. . Бадр — Ислам.
Бадретдин — аз. тат. Бадр ад-Дин.
Бахтали — п. Бахт — Али.
Бахтавар — п. «омадли, бахт келтирувчи».
Бахтафарид — п. «бахтли бўлиш учун туғилган».
Бахти — тадж. «бахтли».
Бахтиёр — тадж. Бахтияр.
Бахтишах — п. Вахт -Шах.
Бахтияздан— тат. «Аллохни бахтли қули».
Бахтияр — п. «бахтли».
Башир — а. «маслахатчи, хушхабарчи».
Башорат — тадж. ўзб. Башарат.
Бегмад — т. Қисқартирилгани Бегмухаммад.
Бегмат — кисқартирилгани Бегмухаммад.
Бегмурад — т. Бек — Мурад.
Бегмухаммад — т. Бекмухаммад.
Бекташ — т. «тошдай қаттиқ, кучли».
Бектемир — ўзб. Бек — Темир.
Бердибек — т. Берди — Бек.
Бердикул — т. Берди — Кул.
Бердимурад — т. Берди Қ Мурад.
Бердимухаммад — т. (а.) Берди — Мухаммад.
Бердипулад (Бердибулат) — т. Берди — Булат.
Бердихан — т. Берди + Хан.
Берке — т. «қаттиқ, кучли».
Бехнам— мисол. «чиройли исм сохиби».
Бехния — мисол. «яхши аждодлар авлоди».
Бехнуш — п. «бахтли».
Бехруз — п. «бахтли».
Бешарет — аз. Башарат.
Ваджиб—араб. «хурматга лойиқ, лойиқ».
Ваджид — араб. «барпо э`тувчи эга».
Ваджих — араб. «машхур, баландбахога лойиқ».
Вадуд — а. «севувчи».
Вазих—а. «чиройли, аниқ».
Валикул — ўзб. Вали + Кул.
Валимат — ўзб. Валимухаммад.
Вассаф — а. «мақтовчи».
Вафа — а. «тўғрилик, хақиқат, содиқлик».
Вафаи — а. «содиқ, ишончли».
Вафадар — п. «содиқ, ишончли».
Вахид (Вахит) — а. «битта, биринчи фарзанд».
Вахидуддин — а. Вахид + Дин.
Вахидкули — т. «якка Аллоҳни қули».
Ваххадж — а. «ёрқин ёнувчи».
Галимдар — тат. «ўқимишли саводли инсон».
Гамир — тат. Амир.
Ганим — а. «омадли».
Гани Аллах — а. Гани + АЛЛАХ (1).
Гарадаг — аз. «қора тоғ».
Гомербаки — тат. «умри боқий».
Дадабай — т. Дада + Бай.
Дадабой — тадж. Дадабай.
Дадахон — тадж. ўзб. Дада Қ Хон.
Дадгар — п. «хақиқат бўйича хукум чиқаради».
Дадо — тадж. Дада.
Дадобой — тадж. Дадабай.
Дадоджон — тадж. Дадо + Джон.
Дадохон — тадж. Дадахон.
Дамир — т. «айтганини қиладиган, иродали»;
Дамир (Замир) — а. «виждон,ғурур»;
Дана — п. «ақлли, биладиган».
Даниял — а. (эвр.) «Аллохни немати»;
Данияр — п. Даниял.
Демирдаш — аз. «тош ва темир».
Дениз— аз. «денгиз».
Джасир — а. «кучли, иродали».
Джасур — а. «кучли, иродали,жасур».
Эрбол— каз. «қахрамон бўл».
Эрен — каз. «вақт, эрталаб».
Эркин — каз. «эркин».
Эркингали — каз. Эркин +ъАли.
Эскендир — каз. Искандар.
Ёри — тадж. «ёрдам».
Ёрмат — тадж. Ёрмухаммад.
Ёрмахмад — тадж. Ёрмухаммад.
Ёрмухаммад — тадж. Яр + Мухаммад.
Ёсин — тадж. ўзб. Ясин
Жума — каз. Джума.
Жумагали — каз. Джума Қ Али.
Забардаст — п. «чаққон, уддабурон».
Зайн — а. «чиройли».
Зайнуллах — а. « Аллохни безаги».
Закирджан — тат. Закир + Джан.
Заманкутлў — тат. «бахтли вақт».
Заманшах— «ўзини вақтини шохи».
Зафар — а. «ғалаба»
Захмет — аз. «меҳнат».
Зинатнур — тат. Зинат + Ҳйп.
Зинатулло — тадж. ўзб. Зинатулла.
Зияд Аллах— а. «Аллохни инояти».
Зиядат — а. «яхши, яхшилик, тозалик».
Зиядатулла — а. « Аллохни немати».
Зияддин — аз. п. Зия ад-Дин.
Зиядихан — тат. Зияд Қ Хан.
Зулкадар — а. «чиройли ҳаёт сохиби».
Ибрахимкул — т. Ибрахим + Кул.
Ибриз — а. «тоза тилла».
Ибшар — а. «хурсанд қилувчи, ишонтирирувчи».
Игамберди — т. «Аллоҳни немати».
Игамкул — т. «Аллоҳни қули».
Иззатали — п. Иззат + Али.
Икбал — а. «бахт, омад».
Икбол — тадж. Икбал.
Илбек — тат. Ил + Бек.
Исмандиёр — тадж. ўзб. Исфандиёр.
Исмендаяр — аз. Исфандияр.
Исмендияр — аз. Исфандияр.
Исмет — аз. тур. Исмат.
Исмоил — тадж. ўзб. (а.) Исмаил.
Исо — тадж. ўзб. Иса.
Ифтихар — аз. «ғурур, машхурлик».
Ихтияр — а. «танлаш».
Ишбарс — тат. Иш + Бар
Кабуд — тадж. «кўккўзли».
Кадим— а. «қадимий,эски».
Кадри— а. «қадрли, лойиқ».
Камбахт — п. «бахтли».
Камбахш — п. «бахт келтирувчи».
Каракуз — тат. (т.) «қоракўз».
Карихан — т. Кари + Хан.
Карим Аллах — а. Л. Карим + АЛЛАХ (1).
Каримхан — тат. Карим + Хан.
Курбанвали — тат. Курбан + Вали.
Куркмас — т. «қўрқмас».
Кусябай — тат. «кўп йиллар кутилган бола».
Латифхан — тат. Латиф + Хан.
Мавлоно — тадж. ўзб. Мавлана.
Маллабек — ўзб. Малла + Бек.
Маллох — тадж. «матрос, моряк».
Малуф — а. «таниш, машхур».
Мамад — тадж. ўзб. Мухаммад.
Мамадназар — тадж. Мухаммадназар.
Мамадшариф — тадж. Мухаммадшариф.
Мамараим — тадж. ўзб. Мухаммадрахим.
Мамил — тат. «ширин, маззали».
Мамун— а. «ҳимояланган, сақланган».
Маъмур — а. «яшовчи, гуллаб яшновчи».
Мангуберди — (т.) «Аллоҳ умрбот берди».
Мангуш — тат. «мангу дўст».
Манзар — а. «танланган».
Манзир — а. «огоҳлантирувчи,эҳтиёткор».
Манзурали — Манзур + Али.
Мансур — а. «омад ёр бўлган инсон».
Марат — тат. Мурад.
Мард — п. «эркак, эркакча».
Матин — а. «чидамли, кучли».
Мафруз— а. «ажралиб турувчи, танланган».
МахбубАллах— а. «Аллоҳни суюклиги».
Махбубали — а.-п. Махбуб + Али.
Махбубзада — тат. Махбуб + Зада.
Махзуз— а. «бахтли».
Махмалик — п. «буюк шох».
Мирзабек — тат. Мирза + Бек.
Мирзабирде — тат. Мирза + Бирде.
Мирзабулат — тат. Мирза + Булат.
Мирзавали — тат. Мирза + Вали.
Мирзагабдулла — тат. Мирза + Абд Аллах.
Мирзагали — тат. Мирза + Али.
Мирзасаит — тат. Мирза + Сайд.
Мирзасалим — тат. Мирза + Салим.
Мирзафазил — тат. Мирза + Фадил.
Мирзафатих— тат. Мирза + Фатих.
Мирзахабиб—тат. Мирза + Хабиб.
Мирзахан — тат. Мирза + Хан.
Мирзаханиф — тат. Мирза + Ханиф.
Мирзахасан—тат. Мирза +Хасан.
Мирзашейх — тат. Мирза + Шайх.
Мирзия — тат. Мир + Дия.
Мирзо — тадж. узб. Мирза.
Миркадам— тат. Мир + Кадам.
Миркадир — тат. Мир + Кадир.
Миркамал — тат. Мир + Камал.
Миркасим — тат. Мир + Касим.
Мирмагсум — тат. Мир + Маъсум.
Мирмсисмут — тат. Мир + Махмуд.
Мирмухаммет — тат. Мир + Мухаммад.
Мирмухсин — тат. Мир + Мухсин.
Мирон — тадж. Миран.
Музаффар — а. «ғолиб, ғалаба қозонувчи».
Мухаллад — а. «ўлмайдиган».
Мухаммадала — а. Мухаммад + Ала.
Мухаммадалам — а. Мухаммад + Алам.
Мухаммадали — а. Мухаммад + Али.
Мухаммадамджад — а. Мухаммад + Амджад.
Мухаммадамин — а. Мухаммад + Амин.
Мухаммаданвар — а. Мухаммад + Анвар.
Мухаммадариф — а. Мухаммад + Ариф.
Мухаммадасад — а. Мухаммад + Асад.
Мухаммадасим — а. Мухаммад + Асим.
Мухаммадаслам — а. Мухаммад + Аслам.
Мухаммадата — а. Мухаммад + Ата.
Мухаммадафзал — а. Мухаммад + Афдал.
Мухаммадахмад — а. Мухаммад + Ахмад.
Мухаммадахсан — а. Мухаммад + Ахсан.
Мухаммадашраф — а. Мухаммад + Ашраф.
Мухаммадбаки — а. Мухаммад + Баки.
Мухаммадбакир — а. Мухаммад + Бакир;
Мухаммадвали — а. Мухаммад + Вали.
Мухаммадвафа — а. Мухаммад + Вафа.
Мухаммадгада. — а. Мухаммад + Гада.
Мухаммадгази — а. Мухаммад + Гази.
Мухаммадгариб— а. Мухаммад + Гариб.
Мухаммадгафур — а. Мухаммад + Гафур.
Мухаммаддарвиш — а. Мухаммад + Дарвиш.
Мухаммадджафар — а. Мухаммад + Джафар.
Мухаммадджон — тадж. ўзб. (а.) Мухаммад + Джан.
Мухаммаддуст — п.-а. Мухаммад + Дуст.
Мухаммаделислам — тат. (а.) Мухаммад + Ислам.
Мухаммадетдин — тат. (а.) Мухаммад + Дин.
Мухаммадзакир — а. Мухаммад + Закир.
Мухаммадзахир — а. Мухаммад + Захир.
Мухаммадзикир — тадж. ўзб. (а.) Мухаммад + Зикр.
Мухаммадзикрия — а. Мухаммад + Закария.
Мухаммадзия — а. Мухаммад + Дия.
Мухаммадзохир — тадж. ўзб. (а.) Мухаммадзахир.
Мухаммади — а. «последовател Мухаммада .
Мухаммадкази — а. Мухаммад + Кади.
Мухаммадказим — а. Мухаммад + Казим.
Мухаммадкамил — а. Мухаммад + Камил.
Мухаммадкарим — а. Мухаммад + Карим.
Мухаммадкасим — а. Мухаммад + Касим.
Мухаммадкомил — тадж. Мухаммад + Камил.
Мухаммадкул(и) — т. Мухаммад + Кул.
Мухаммадлабиб— а. Мухаммад + Лабиб.
Мухаммадлатиф — а. Мухаммад + Латиф.
Мухаммадмасум — а. Мухаммад + Масум.
Мухаммадмахдум — а. Мухаммад + Махдум.
Мухаммадмуаззам — а. Мухаммад + Муъаззам.
Мухаммадмубин — а. Мухаммад + Мубин.
Мухаммадмумин — а. Мухаммад + Мумин.
Мухаммадмурад — а. Мухаммад + Мурад.
Мухаммадмурод — тадж. (а.) Мухаммадмурад.
Мухаммадмустафа — а. Мухаммад + Мустафа.
Мухаммадмухсин — а. Мухаммад + Мухсин.
Мухаммаднаби — а. Мухаммад + Наби.
Мухаммадназар — а. Мухаммад + Назар.
Мухаммадназир — а. Мухаммад + Назир.
Мухаммаднаки — а. Мухаммад + Наки.
Мухаммадниёз — тадж. ўзб. (а.) Мухаммад Қ Нияз.
Мухаммаднияз — а. Мухаммад + Нияз.
Мухаммаднур — а. Мухаммад + Ҳйп.
Мухаммадориф — тадж. ўзб. (а.) Мухаммадариф.
Мухаммадосим — тадж. ўзб. (а.) Мухаммадасим.
Мухаммадраджаб— тадж. (а.) Мухаммад + Раджаб.
Мухаммадраст — Мухаммад + Раст.
Мухаммадрасул — а. Мухаммад + Расул.
Мухаммадрауф — а. Мухаммад + Рауф.
Мухаммадрахим — а. Мухаммад + Рахим.
Мухаммадрахман — а. Мухаммад + Рахман.
Мухаммадриза — а. Мухаммад + Рида.
Мухаммадсадик — а. Мухаммад + Садик.
Мухаммадсаид— а. Мухаммад + Саид.
Мухаммадсайид — а. Мухаммад + Сайид.
Мухаммадсалих — а. Мухаммад + Салих.
Мухаммадсарвар — а. Мухаммад + Сарвар.
Мухаммадтайиб — а. Мухаммад + Тайиб.
Мухаммадтаки — а. Мухаммад + Таки;
Мухаммадтахир — а. Мухаммад + Тахир.
Мухаммадумар — а. Мухаммад +Умар.
Мухаммадфазил — а. Мухаммад + Фадил.
Мухаммадфарук — а. Мухаммад + Фару к.
Мухаммадфасих — а. Мухаммад + Фасих.
Мухаммадфахир — а. Мухаммад + Фахир.
Мухаммадхаким — а. Мухаммад + Хаким.
Мухаммадхас — а. Мухаммад + Хас.
Мухаммадхаят — а. Мухаммад + Хаят.
Мухаммадхол — тадж. ўзб. Мухаммад + Хол.
Мухаммадшакур — а. Мухаммад + Шакур.
Мухаммадшараф — а. Мухаммад + Шараф.
Мухаммадшариф — а. Мухаммад + Шариф.
Мухаммадшафи — а. Мухаммад + Шафи.
Мухаммадшах — а. Мухаммад + Шах.
Мухаммадшахин — а. Мухаммад + Шохин.
Мухаммадшукур — тадж. ўзб. Мухаммад + Шукур.
Мухаммад-ёр — тадж. ўзб. Мухаммадъяр.
Мухаммадъяр — а. Мухаммад + Яр.
Мухаммадъёр — тадж. Мухаммадъяр.
Мухаммадюсуф — а. Мухаммад + Юсуф.
Мухоммадякуб— а. Мухаммад + Якуб.
Мухамметамин — тат. Мухаммадбаки.
Мухамметбаки — тат. Мухаммадазиз.
Мухамметбакир — тат. Мухаммад + Бакир.
Мухамметбасир — тат. Мухаммад + Басир.
Мухамметбек — тат. Мухаммад + Бек.
Мухамметвали — тат. Мухаммадвали.
Мухамметвафа — тат. Мухаммадвафа.
Мухамметвахит — тат. Мухаммад + Вахид.
Мухамметгазиз — тат. Мухаммадазиз.
Мухамметгали — тат. Мухаммадали.
Мухамметгалиб— тат. Мухаммад + Галиб.
Мухамметгарай — тат. Мухаммад + Гарай.
Мухамметгариф — тат. Мухаммад + Гариф.
Мухамметгата — тат. Мухаммадата.
Мухамметдамин — тат. Мухаммад + Дамин.
Набиб— а. «ақилли, буюк немат».
Набихан — тат. Наби + Хан.
Набияр — тат. Наби + Яр.
Наврузбай — тат. Навруз + Бай.
Наврузбек — т. Наврўз + Бек.
Нагиз — п. «яхши чиройли».
Назар— «қараш, кўз, эътибор».
Назарали — Назар + Али.
Назарбай — т. Назар + Бай.
Назарбек — т. Назар + Бек.
Назарби(й) — т. Назар + Би.
Нурислам — тат. Ҳйп + Ислам.
Нурихан — тат. Нури + Хан.
Нуриш — тат. Ҳйп + Иш.
Нуришсис— тат. Нури + Шах.
Нурияздан — тат. Ҳйп + Яздан.
Нурмамед — аз. Нурмухаммад.
Нурмат — тадж. ўзб. Нурмухаммад.
Нурмухаммад — араб. Ҳйп + Мухаммад.
Нурмухаммет — тат. Нурмухаммад.
Нурсабах — тат. Ҳйп + Сабах.
Нурсагит — тат. Ҳйп + Саъид.
Нурсаит — тат. Ҳйп + Сайид.
Нурсалим — тат. Ҳйп + Салим.
Нурхабиб—тат. Ҳйп + Хабиб.
Нурхак — тат. Ҳйп + Хакк.
Нурхаким — тат. Ҳйп + Хаким.
Нурхалим — тат. Ҳйп + Халим.
Нурхалит — тат. Ҳйп + Халид.
Нурхамат — тат. Ҳйп + Хамад.
Нурхамит — тат. Ҳйп + Хамид.
Нурхан — тат. Ҳйп + Хан.
Нурханиф — тат. Ҳйп + Ханиф.
Нурхарис — тат. Ҳйп + Харис.
Нурхасан — тат. Ҳйп + Хасан.
Нурхатип — тат. Ҳйп + Хатиб.
Нурхузя — тат. Ҳйп + Ходжа.
Нурхусайн — тат. Ҳйп + Хусайн.
Нуршат — тат. Ҳйп + Шад.
Обайдулла — тадж. ўзб. Убайд Аллах.
Обид — тадж. ўзб. Абид.
Облокул — ўзб. Аллахкул.
Овез — туркм. Авад.
Озод — тадж. Азад.
Олим — тадж. ўзб. Алим.
Омар — аз. тур. Умар.
Омир — тадж. ўзб. Амир.
Ориф — тадж. ўзб. Ариф.
Отабек — ўзб. тадж. Атабек.
Отаёр — ўзб. Ата +Яр.
Охун — тадж. ўзб. Ахунд.
Охунбобо — тадж. Охун + Бобо.
Очил — ўзб. тадж. Ачил.
Пахлаван— п. «ботир, ғолиб, қахрамон».
Пирали — Пир + Али.
Пиримкул — ўзб. Пирим (мой пир) + Кул.
Пирмухаммад — Пир + Мухаммад.
Пирмухаммет — тат. Пирмухаммад.
Пирназар — п. Пир + Назар.
Пирон — тадж. Пиран.
Раван— п. «тезкор, оқувчи».
Равил — баш. тат. Рави.
Равшан — п. «ёрқин, тоза, нурли».
Равшанали — Равшан + Али.
Равшанбек — тат. Равшан + Бек.
Раимбек — тат. Раим + Бек.
Раимкул — тат. Раим + Кул.
Рамазанали — п. Рамадан + Али.
Рамазон — тадж. ўзб. Рамадан.
Расул — а. «юборилган, хабарчи».
Расулахмет — тат. Расул + Ахмад.
Рахат — а. «дам, тинчлик».
Рахимберди— «Аллоҳ берди».
Рахимбой — ўзб. тадж. Рахимбай.
Рахимнур — тат. Рахим + Ҳйп.
Рахимхан — тат. Рахим + Хан.
Рахимшах — тат. Рахим + Шах.
Ришат — тат . Ришад.
Рузбех— п. «бахтли».
Руслан — тат. Арслан.
Рустамали— Рустам + Али.
Рустамбек — Рустам + Бек.
Садид— а. «ишончли.
Садикали — п. Садик + Али
Саиткамал — тат. Сайд + Камал.
Саиткарим — тат. Сайд + Карим.
Сайидамир— п. Саййид + Амир.
Сайидахмад—п. Саййид + Ахмад.
Сайидим — т. «мени Саййид».
Сайидмурад — п. Саййид + Мурад.
Сайидмурод — тадж. ўзб. Сайидмурад.
Сайидмухаммад— п. Саййид + Мухаммад.
Сайидрахмон — тадж. ўзб. Саййид + Рахман.
Сайрахмон — тадж. Сайидрахмон.
Сайфуллах — а. Сайф + АЛЛАХ
Сайфуддавла — а. «давлат қиличи».
Сайфулислам — а. «ислом қиличи».
Сайфали — п. Сайф + Али.
Содик — тадж. ўзб. Садик.
Содир — тадж. ўзб. Садир.
Сохибджамол — тадж. ўзб. Сахибджамал.
Сохибназар — тадж. ўзб. Сахибназар.
Таркан — т. Тархан.
Тулай — т. «тўлин ой».
Тулбай — тат. «тўлиқ бой».
Турдиали — т. Турди + Али.
Турдикул — т. Турди + Кул.
Узеир — аз. Узайр.
Уктам — т. «ғурурли».
Улмас — т. «умри узун».
Улубек— аз. Улугбек.
Улуг — т. «катта, буюк».
Улуғбек — т. Улуг + Бек.
Улуғхан — т. Улуг + Хан.
Умид — п. «орзу, мақсад, интилиш, умид».
Умидбай — тат. Умид + Бай.
Умидгарай — тат. Умид + Гарай.
Утабай — тат. Ута + Бай.
Утагали — тат. Ута + Али.
Утаган — тат. «ниятлар рўёби».
Фаррух— п. «ажойиб, бахтли»;
Фаррухсияр — п. «бахтли».
Фархат — а. «хурсандсилик».
Фатихали — п Фатих + Али.
Фикрат — а. «ғоя, ўй».
Фирдавс — тадж. Фирдаус.
Фирдаус— п. «жаннат боғи».
Фихар — а. « ғурур, машхурлик».
Фуад — а. «юрак, ақл, қалб».
Хабаб— а. «мақсад, ўй, охири».
Хабибгали — тат. Хабиб + Али.
Хабибджалал — тат. Хабиб + Джалал.
Хабибджан — тат. Хабиб + Джан.
Хабибелислам — тат. Хабиб + Ислам.
Хабибуллах— Хабиб Аллах.
Хабибулло — тадж. ўзб. Хабибуллах.
Хайдарбек — тат. Хайдар + Бек.
Хайдаргали — тат. Хайдарали.
Хайдарджан — тат. Хайдар + Джан.
Хайдаркул — т. Хайдар + Кул.
Хайдархан — тат. Хайдар + Хан.
Хайдаршах — тат. Хайдар + Шах.
Халим — а. «сахий, юмшоқ, қисқа».
Халимбай — тат. Халим + Бай.
Халимбек — тат. Халим + Бек.
Халимджан — тат. Халим + Джан.
Халимулла — Халим Аллах.
Худайберди — «Худо берди».
Хуршид— п. «ёрқин қуёш».
Хушмухаммад — Хуш + Мухаммад.
Хушмухаммадбек — т. Хушмухаммад + Бек.
Шадман— п. «хурсанд, бахтли».
Шаибек — т. Шайибек.
Шайхибек — т. Шайх — Бек.
Шайхинур — тат. Шайх -Ҳйп.
Шайхияр — тат. Шайх — Яр.
Шайхмухаммад — п. Шайх + Мухаммад.
Шайхулла — тат. Шайх Аллах.
Шайхшах— п. Шайх + Шах.
Шарифзада — тат. Шариф + Зада.
Шарифкул — тат. Шариф + Кул.
Шарифрахман — тат. Шариф + Рахман.
Шарифхан — тат. Шариф + Хан.
Шароф — тадж. ўзб. Шараф.
Шарофиддин — тадж. ўзб. Шараф ад-Дин.
Эгам — ўзб. тадж. Игам.
Эгамберди — ўзб. тадж. Игамберди.
Исмлар маъноси. Дунё чиройли исмлари. УЗБEКИСТОН ИСМЛАРИ-Дилназ-Нодира-Наиля-Алфия-Гузал-Алия-Зайнаб-Хабиба-Малика-Саида-Наргиза-Айгул.
Исмлар маъноси. Энг оммабоп исмлар тўплами. Имрон – тириклик, барҳаётлик, тириклик, узоқ умр кўрувчи кўп яшовчи.
Исмлар маноси ўгил фарзанд кўрмоқчи бўлганлар учун энг янги замонавий исмлар тўплами.
Исмлар маноси. Сараланган қизлар чиройли исмлари. ПАЙҒАМБАРИМИЗНИ АЁЛЛАРИНИ ИСМЛАРИ-Хадиджа.
Исмлар маноси. Сараланган чиройли ўғил болалар исми. МУХАММАД ПАЙҒАМБАРИМИЗНИНГ ИСМЛАРИ айримлари.
Исмлар. Энг чиройли ва машҳур исмлар. Дилназ – Шодия – Шерали – Шавкат – Пўлат– Ғайрат – Турғун – Феруза – Жасур – Джасур – Суннатилло – Нулуфар – Умид – Севара – Гўзал – Адлия – Бунёд – Нигора – Адолат – Анора – Юлдуз – Ёдгор – Ядгар – Бекзод – Бахрам – Бахром – Бахтиёр – Очил – Наргиз – Шухрат – Саодат – Наима – Наиля – Алфия – Рашид – Максут –.
Alisher Usmonov: talabalik, qora kunlar va ilk milliard…
Usmonov Alisher Burxonovich 1953 yilning 9 sentyabr sanasida O‘zbekistonning Chust shahrida dunyoga kelgan. U oiladagi to‘rt nafar farzandlarning to‘ng‘ichi edi. Uning otasi Burxon Usmonov Toshkent shahri prokurori bo‘lgan.
Alisher Usmonov tug‘ilgan joyiga ko‘ra o‘zbek, pasportiga ko‘ra rossiyalik va britaniyalikdir. U 2012 yilda Rossiyaning eng boy odami deb tan olingan. Forbes jurnali uning boyligini 18,1 mlrd dollar deb baholagan. 2013 yilda u Bloomberg Markets Magazine” jurnali ro‘yxatiga ko‘ra “50 nafar eng obro‘li odamlar” qatoriga qo‘shilgan. Forbes jurnalida keltirilgan ro‘yxatga ko‘ra esa u 2016 yildagi Rossiyaning eng boy odamlari qatorida 3-o‘rinni egallagan.
Usmonovning ishdayam, shaxsiy hayotdayam omadi kaliti, uning uchun qilib bo‘lmas ishning o‘zi yo‘qligida. Bugun u juda ko‘p aktivlarga egalik qiladi. Ular ichida Rossiyadagi eng yirik temir rudasi ishlab chiqaruvchi Metallinvest xoldingi, RFdagi eng katta mobil telefonlari kompaniyasi sanalmish Megafon, Angliya futbol komandasi Arsenal alohida o‘rin egallaydi. Shu bilan birga ko‘plab internet-kompaniyalar, Facebook, VKontakte, Odnoklassniki ijtimoiy tarmoqlari, hamda mail.ru.elektron pochtasning tekin servisida uning o‘z ulushi bor.
«Uch mushketerlar»ga havas
Uning aytishicha, qayta qurish pallasida o‘zi sevgan kasbi huquqshunoslik bilan o‘zini to‘liq ta’minlay olmasligini tushungani uchun ham ishbilarmonlik bilan shug‘ullangan ekan. U miliardlik boylikka ega bo‘lsada, o‘zini oddiy inson sanaydi. “Men uchun pullar bu vazifadir,-dedi milliarder, -Ular nimagadir erishish imkonini beradi yoki aksincha ularning miqdoriga qarab sening omadsizliging haqida baho berish mumkin”.
Alisher bolaligida, “Uch mushketerlar”ni o‘qib, qilichbozlikka qiziqib ketadi. Ikki yildan so‘ng u qilichbozlik bo‘yicha respublika terma jamoasi a’zosiga aylanadi. Birozdan keyin u sport ustasi bo‘ladi. Aynan o‘sha paytlar u o‘zining bo‘lg‘usi turmush o‘rtog‘i Irina Vinerni ko‘rib qoladi. Irina u borgan Sport saroyida badiiy gimnastika bilan shug‘ullanardi. 1971 yilda u MGIMO (Moskva davlat xalqaro aloqalar instituti)ga o‘qishga kiradi. Biroq 1980 yilda uning hayotidagi “qora palla” boshlanadi-bo‘lg‘usi millarder yana bir yuqori mansabdagi rahbarning o‘g‘li bilan birga o‘sha payt avj olgan “Paxta ishi” bilan 8 yilga qamaladi. 1986 yilda yaxshi xulqi tufayli muddatidan oldin ozodlikka chiqariladi. Erkinlikka chiqqan Usmonov boy xorijliklar uchun O‘zbekistonning tog‘larida ovchilik qilishni tashkillashtiradigan sayyohlik kompaniyasiga asos soladi. Keyinroq esa universitetdagi do‘stlari ko‘magida Rossiyaga ko‘chib ketadi. Usmonovning ilk biznes ishi polietilen paketlar ishlab chiqarish hamda tamaki savdosi edi. U 1997 yilda RF hukumati qoshidagi Moliya akademiyasini “Bank ishi” mutaxassisligi bo‘yicha tugatadi. Uning Rossiya iqtisodiyoti, madaniyati va sportiga qo‘shayotgan hissasi ulkandir. 90-yillar boshida Usmonov davlat bank biznesiga kiradi-avval u “Birinchi mustaqil bank” direktorlar kengashi tarkibiga kiradi. Ular qatorida “Rosneft”, “MiG”, “Almazyuvelireksport” kabi yirik kompaniyalar bo‘lgan. Ushbu pallada bo‘lg‘usi milliarder Rossiya biznesida mustahkam o‘rniga ega bo‘lib, o‘zining shaxsiy investisiya kompaniyalarini tuzib, ko‘p o‘tmay ilk milliard dollarini topadi.
1997 yildan boshlab Alisher Burxonovich gaz tuzilmasi bilan aloqalarni yo‘lga qo‘yib, Gazprominvestxolding»da rahbarlik lavozimini qo‘lga kiritadi. O‘shanda u davlat gaz korporasiyasining “xususiy cho‘ntaklar”ga tarqalgan aktivlarini qaytarishni o‘z oldiga maqsad qilib qo‘yadi va bu ishni a’lo darajada uddalaydi. Usmonov tufayli “Gazprom” o‘zining barcha yo‘qotilgan aktivlarini qaytarib, Rossiyadagi eng yirik davlat monopoliyasi o‘rnini egallaydi.
2004 yilga kelib, biznesmen “Metalloinvest” temir rudasi xoldingiga egalik qilib, dunyodagi eng boy odamlar ro‘yxatiga kiradi. 2007 yildan u o‘z faoliyatini kengaytirib, mediya magnatiga aylanadi. Oradan bir yil o‘tib, u millionlab dollarni internetga kiritadi – u DST Global va Mail.ru Group ning asosiy aksioneri bo‘lib, keyinroq to‘liq nazoratni o‘z qo‘liga oladi. 2006 yildan beri u Rossiya sanoatchilari va ishbilarmonlari ittifoqi a’zosidir. 2006 yilda u “Kommersent’” nashriyot uyi aksiyalarining 100 foizini sotib oladi.
Xayr-sahovat va sport
O‘z biznesidan tashqari milliarder yana jamoatchilik ishlari hamda Rossiya sportini rivojlantirishga alohida e’tibor qaratadi. 2007 yilda Usmonov 72 mln dollarga Rostropovichning suratlar kolleksiyasini uning xotini Galina Vishnevskayadan sotib olib, uni Peterburdagi Konstantin saroyiga beminnat tarzda topshiradi va bu bilan rus madaniyati rivojiga ulkan hissa qo‘shadi. O‘sha yiliyoq u amerikaliklardan sovet multfilmlari jamlamasini to‘liq xarid qilib, uni “Bibigon” kanaliga tuhfa etadi.
2014 yilning 4 dekabrida u Nyu-Yorkdagi Christie’s auksionida 4,1 mln dollarga Jeyms Uotsonning Nobel medalini sotib olib, uni yana olimning o‘ziga qaytaradi. Bunga javoban olim shunday deydi: “Men bu oliyjanob qadamdan chuqur minnatdorman. Bu esa o‘z navbatida mening saraton kasalliklarini tadqiq etishdagi DNK tuzilishini kashf etganimdagi ulushimga yuqori baho berganini ko‘rsatadi”.
2008 yildan boshlab Usmonovning xayriya ishlari rasmiy yo‘nalishga ega bo‘ldi-milliarder “San’at, fan va sport” fondiga asos solib, ilk yildayoq xayriya maqsadida 126mln dollar mablag‘ sarflangan. 2013 yilda Alisher Burxonovich o‘zining xayriya ishlari uchun faxrli davlat mukofotlariga sazovor bo‘lgan rus mesenatlari orasida etakchi o‘rinni egalladi.
Bundan tashqari Usmonov rus sportining xalqaro miqyosda rivojiga alohida e’tibor qaratadi. 2008 yildan beri u Xalqaro qilichbozlik federasiyasi prezidentidir.
2015 yilda u Rossiya sportiga yordam berishda davom etishini bildirib, Rossiyada yangi bo‘lgan professional kompyuter sporti- kibersport Virtus.pro tashkilotini rivojlantirish uchun100-millionli invest-loyihani targ‘ib qildi.
Shaxsiy hayot
Uning shaxsiy hayoti xuddi biznesi kabi omadlidir. U rafiqasi Irina Vinner bilan hayotning barcha qiyinchilik va sinovlarini engib o‘tib, hamon birga umrguzaronlik qilishmoqda.
Bugungi kunda Usmonovning ayoli badiiy gimnastika bo‘yicha Rossiya terma jamoasi treneridir.
2016 yilga kelib Alisher Usmonovning boyligi $12500 mln dollarni tashkil etgan. Uning onasining nomi bilan atalgan (“Dilbar”) ikkita yaxtasi, hamda Airbus A320 shaxsiy samolyoti. Vinerning aytishicha, eri futbolga juda qiziqib, bu sport turiga u beg‘araz ravishda milliardlab pullarini sarflaydi.
O‘z omadi kaliti sifatida Usmonov biznesdagi to‘g‘ri va aniq strategiyasini keltiradi. U ish faoliyatida turli nizo va bahslardan qochishga harakat qiladi. Shuning uchunmi har qanday bahsdan g‘olib bo‘lib chiqadi. “Zamin” yangiliklarini “Twitter”da kuzatib boring
Alisher Usmonov boyligini kimlarga meros qilib qoldirishi haqida gapirdi
Kelib chiqishi o‘zbekistonlik bo‘lgan milliarder Alisher Usmonov Financial Times nashriga intervyu berdi, deb yozmoqda “Spot”. Jurnalning Lunch with the FT ruknida jurnalistlar biznesmenlar va top-menejerlar bilan restoranda birga tushlik qilib, suhbat quradi.
Alisher Usmonov bilan FT Moskva byurosi bosh muharriri Genri Foy Bavariya Alplaridagi Tegernzee ko‘li bo‘yidagi mehmonxonada uchrashib suhbat qurgan.
Intervyu so‘nggi daqiqada amalga oshmay qolishi ham mumkin edi. Usmonov kun og‘ir o‘tganini bildirgan:
“Rostini aytsam, hayotim haqida ko‘proq narsa bilishni istasangiz, ikkimiz ikki shisha aroq ichishimizga to‘g‘ri keladi”, deya jurnalistni shoshirib qo‘ygan.
Shunga qaramay intervyu amalga oshdi. Suhbat bavariyalik an’anaviy kiyingan ofitsiantlar xizmat qiladigan, klassik interyerga ega besh yulduzli mehmonxonada o‘tdi, deya qayd etgan Foy.
Bavariya an’anaviy taomlari tanovul qilingan va Usmonovning tarjimoni ham birga ular bilan o‘tirgan tushlik 288 yevroga aylangan. Ushbu to‘lovning chorak qismidan ko‘prog‘i (62 yevro) aroq uchun sarflangan.
“Aroqsiz ham suhbat qurib bo‘ladimi?”, degan Usmonov. Foyning yozishicha, milliarder “do‘stlik”, “tanlov mustaqilligi”, “sport, do‘stlar va bebaho ayollar” uchun qadah ko‘targan. Quyida intervyudan parchalar keltiramiz.
Oligarxiya haqidaAlisher Usmonov hech qachon o‘zini “oligarx” deb hisoblamagani, ixtiyoridagi boyliklar uchun davlatga qarzdor emasligi, o‘z aktivlarini bozordan xarid qilganini ta’kidladi.
“Men va mening hamkorlarim Rossiyadagi barcha aktivlarni ikkilamchi bozordan xarid qilganmiz va davlat mulkini o‘zlashtirmaganmiz. Bizga hech kim hech qachon tekinga ko‘chmas mulk bermagan”, deydi u.
Milliarder davlatning o‘ziga ko‘p marta yordam qilganini ham tan oldi.
“Katta biznes, katta sanoat aktivlarini boshqarish bilan shug‘ullanishni boshlaganimdan beri hukumat, davlat menga ko‘p jabhada foyda keltirib, bizga ko‘mak bergan”, — deya ta’kidlagan Usmonov.
Sanksiyalar haqidaAlisher Usmonov amerikalik ayrim senatorlar talab qilayotgan AQSh sanksiyalari ostiga tushib qolishi mumkinligidan qo‘rqish yoki qo‘rqmasligi to‘g‘risida berilgan savolga bu kabi tahdidlardan aslo cho‘chimasligi, sababi hayotda bundan-da jiddiy muammolarga duch kelganini aytib javob qaytardi.
“Men sanksiyalarga munosib emasman, shu sababli ular qo‘llanilsa menga og‘ir bo‘ladi. Men bu kabi siyosiy masalalarga aralashmayman”, degan milliarder.
2014-yilda Qrimning Rossiyaga qo‘shib olinishi oqibatida Usmonov USM xoldingidagi ulushini 58 foizdan 48 ga tushirgan va kompaniyaga o‘ziga nisbatan sanksiyalar qo‘llanilganida zarar yetmasligini ta’minlashga uringan.
Alisher Usmonovning fikricha, siyosiy va harbiy vositalarni biznesga aralashtirish noto‘g‘ri qaror bo‘ladi.
“Rossiya – katta mamlakat, dunyo yetakchilaridan biri. Ushbu davlat jahonda o‘z obro‘si uchun kurashishi lozim. Hamkorlik buni qanchalik erta tushunsa, bu borada kelishuvga erishish shuncha oson bo‘ladi. Millionlab odamlar men kabi fikrlaydi deb o‘ylayman”, — deydi u.
Facebook’ga tikkan investitsiyalari haqidaAlisher Usmonov Facebook’ga dastlabki bosqichlarda investitsiya kiritgan sarmoyadorlardan biri.
“Men ushbu kompaniyaning bir kun kelib dunyoning oyog‘ini osmondan qilib yuborishini bilardim”, — degan biznesmen.
Uning so‘zlariga ko‘ra, u hamkori Yuriy Milnyer bilan birga kompaniyaga to‘g‘ridan to‘g‘ri 460 million va fond orqali yana 420 million dollar tikkan va Facebook’ning 8 foiz aksiyasini nazorat ham qilgan. Investitsiyalar Usmonovga besh baravar ko‘paygan holda qaytgan.
Merosi haqidaMilliarder o‘z boyliklarini qarindoshlari va kompaniyasini boshqarayotganlarga bo‘lib bermoqda.
“Hayot abadiy emas. Ko‘p odamlar menga yordam bergan. Shu sababli o‘z oilam va menejerlarimga ulushlarimni meros qoldirib ularga yordam bermoqchiman”.
Milliarderning so‘zlariga ko‘ra u boyligining 50 foizini oilasiga, qolgan yarmini esa bunga munosib bo‘lgan menejerlariga qoldiradi.
“Ayni vaqt kompaniyalarimda yuqori lavozimni egallab o‘tirgan inson o‘ziga munosib ulushni oladi. Fe’lim shunaqa. Taqdir bergan ne’matlar bilan bo‘lishish zarur”, — deydi tadbirkor.
O‘zbekiston haqidaUsmonov O‘zbekiston Prezidenti Shavkat Mirziyoyev va uning jamoasiga ko‘mak berish maqsadida mamlakatdagi notijorat loyihalarga millionlab dollar mablag‘ ajratganini bildirgan.
Shuningdek, suhbat davomida 2017-yilda Mirziyoyev Nyu-Yorkga uchgan Usmonovning shaxsiy samolyoti bozor narxida ijaraga olinganini tasdiqlagan.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.