Press "Enter" to skip to content

Ҳабиб Саъдулла (1942-2006)

Bitta nozik gap edi ul aslida,
Har ogizda shishdi-ku, bechora gap.

ҲАБИБ САЪДУЛЛА

ҲАБИБ САЪДУЛЛА (тахаллуси; асл номи Саъдуллаев Ҳабибулла) (1942.5.4, Наманган) — Ўзбекистон халқ шоири (1999). Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими (1992). Тошкент унтининг журналистика ф-тини тугатган (1971). «Муштум» жур. да мусаҳҳиҳ (1966—67), мактаб ўқув-чилари газ. да адабий ходим (1967—68), «Наманган ҳақиқати» газ. да бўлим мудири, муҳаррир ўринбосари (1968 — 73), Наманган вилоят Ёзувчилар уюшмасида раис (1973—90), вилоят Маданият ишлари бошқармасида бошлиқ (1990—98). Дастлабки шеърлар тўплами — «Океандан шабада» (Усмон темур билан ҳамкорликда, 1969). Шундан сўнг Ҳабиб Саъдулланинг «Баҳор билан суҳбат» (1975), «Мулоқот» (1979), «Яна остонангда» (1982), «Эҳтиром» (1984), «Боғлар юртин боласимиз» (1988), «Тазарру», «Кўчамдан жонон ўтганда» (1992), «Косонсой карвонлари» (1993), «Учқўрғоннинг уч хирмони» (1996), «Рамазон муножоти» (1997), «Нур қадри» (1998) шеърий китоблари нашр этилган. Ҳабиб Саъдулла шеърларида ўзи мансуб бўлган авлоднинг ўзгариб бораетган воқеликдан олган таассуротлари ва шу воқеликка муносабати ўз ифодасини топган. Шоирнинг уруш мавзусига бағишланган «Туғилган йилим», «Онаизор» ва «Тирик қурбонлар» достонлари автобиографик хусусиятга эга. Бундан ташқари, Ҳабиб Саъдулла «Усмон атлас», «Замин садоси», «Еттинчи қитьа», «Эътиқод», «Чуст ривояти», «Адиб тақдири», «Жароҳат» сингари достонларни ҳам ёзган. Ҳабиб Саъдулланинг «Юсуф ва Зулайҳо» (1975), «Меҳр қуёши» (1985) драмалари ва «Раҳмат, иғвогар» (1989) комедияси вилоят театрида саҳналаштирилган. «Эл-юрт хурмати» ордени билан мукофотланган (2003).

Ас: Танланган асарлар, 2 ж. ли, Т., 2002. Ад.: Худойбердиев Э., Ҳабиб Саъдулла, Т., 2004.

Кирилл алифбосида мақола: ҲАБИБ САЪДУЛЛА ҳақида тўлиқ маълумот категорияси: Ҳ ҳарфи фикрингиз бўлса изоҳда қолдиринг ва дўстларингиз билан улашинг биз бундан минатдор бўламиз бизни кузатишни давом этинг (у ким, бу нима, қанақа ?, тушунчаси деган саволарга жавоб топишингиз мумкин)

18-05-2022, 18:30 32

Категории
Популярные тексты

Музыка очень многообразна в своих направлениях и жанрах, пожалуй, это единственный вид искусства столь многогранный. Музыка способна успокоить и зарядить энергией. Лирическая музыка расслабляет, ритмичная возбуждает это всем хорошо известно. Эти свойства музыки известны и используются нами еще с древних времен. Безусловно, первый вид искусства был музыкальным. Возможно, это была колыбельная песня или боевой марш. Редко встретишь человека, который был бы равнодушен к музыке. В настоящее время музыка перестала быть только искусством. Для многих музыка это стиль жизни, для других это имидж, для кого-то это порция адреналина или лекарство от депрессии. Первыми музыкальными дисками или скорее их прародителями можно считать музыкальные автоматы-проигрыватели с набором грампластинок. Назывались эти автоматы Juke Box, и они были популярны в Америке в 20-30 годах. Количество грампластинок обычно достигало сотни, но они вмещали только одну музыкальную композицию. Эти автоматы были очень популярны, и именно они дали толчок к развитию граммофонной промышленности и появлению первых студий звукозаписи. Особенно стоит отметить 60-е годы. Это время считают музыкальной революцией, именно в это время музыка покидает тесные бары и музыкальные клубы и выходит на улицу. Ее можно было услышать в парках, во дворах и на стадионах. Этому во многом способствовали современные технологии. В большом количестве появляются музыкальные радиостанции, на волнах которых постоянно проигрываются музыкальные диски. Чуть позже появляются первые компакт диски, которые по достоинству были оценены звукозаписывающими компаниями как удачная замена виниловым музыкальным дискам. Вся продукция нашего магазина лицензирована и имеет сертификаты качества. Прямые поставки от производителей позволяют нам торговать по разумным ценам. Мы постоянно проводим сезонные распродажи и всевозможные акции, информацию о которых мы высылаем всем зарегистрированным пользователям.

Почта для предложений: admin@uztext.com

Права на тексты песен и переводы принадлежат их авторам.
Все тексты и переводы представлены для ознакомления.

Habib Sa’dulla. She’rlar

Ўзбекистон халқ шоири, давлат мукофоти совриндори, “Эл-юрт ҳурмати” ордени соҳиби, давлат ва жамоат арбоби Ҳабиб Саъдулла ҳаёт бўлганида 75 ёшни қарши олар эди. Гарчи бугун шоир орамизда бўлмаса-да, у яратган шеъру қўшиқлар ҳамон инсонларни эзгуликка чорламоқда…

— Устоз Ҳабиб Саъдулла том маънода зукко ва лутфга бой Наманган халқининг муносиб рамзига айланган беназир сиймо эди. Унинг нурли чеҳраси, гапга чечанлиги, юморга бойлиги, топиб гапириши, сўзларининг пурмаънолиги, ярашиқли табассумида бутун Наманганнинг фазилатлари яққол барқ уриб турарди. Унинг халқчил асарлари шоир абадиятини таъминловчи омил бўлиб узоқ йиллар халқимизни оханрабодай ўзига тортиб туришига шак-шубҳа йўқ, — дейди шоирнинг шогирди Зиёвиддин Мансур.

Ҳабиб САЪДУЛЛА
ШЕЪРЛАР

Ҳабиб Саъдулла (Ҳабибулла Саъдуллаев) (1942.5.4, Наманган – 2006) — Ўзбекистон халқ шоири (1999). Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими (1992). Тошкент давлат университетининг журналистика факултетини тугатган (1971).
Дастлабки шеърлар тўплами — «Океандан шабада» (Усмон Темур билан ҳамкорликда, 1969). Шундан сўнг Ҳабиб Саъдулланинг «Баҳор билан суҳбат» (1975), «Мулоқот» (1979), «Яна остонангда» (1982), «Эҳтиром» (1984), «Боғлар юртин боласимиз» (1988), «Тазарру», «Кўчамдан жонон ўтганда» (1992), «Косонсой карвонлари» (1993), «Учқўрғоннинг уч хирмони» (1996), «Рамазон муножоти» (1997), «Нур қадри» (1998) шеърий китоблари нашр этилган.
Ҳабиб Саъдулланинг «Юсуф ва Зулайҳо» (1975), «Меҳр қуёши» (1985) драмалари ва «Раҳмат, иғвогар» (1989) комедияси вилоят театрида саҳналаштирилган. «Эл-юрт хурмати» ордени билан мукофотланган (2003).

Кўнглимни Ватан муҳаббати соз этмиш,
Сиз дилни вафони куйла, деб соз этмиш.
Куйлашда менинг созим агар саҳв этса,
Бу куйчи Ватан созим олиб соз этмиш.

Туғилгандан ширин тилга бўлдим ҳабиб,
Ҳар покиза очиқ дилга бўлдим ҳабиб.
Дилим очиб, унга элим жойладиму
Шу йўл билан ўзим элга бўлдим ҳабиб.

Қалбида агар ишқ ўти ёнмас экан,
Ҳечким бу ҳаёт завқига қонмас экан.
Не ранжу балоларга дучор бўлса ҳам,
Чин инсон ўз ишқидан тонмас экан.

Агар сен норасо бўлсанг,
Бу олам норасо сенга,
Ҳаётга нораво бўлсанг,
Ҳаёт ҳам нораво сенга.

Бу дунё кори шундоқким,
Топурсан ҳар не изларсан,
Агар сен ошино бўлсанг
Бўлурлар ошино сенга.

Меҳр, лутфу садоқат — дўсту
Ёрликнинг буюк шарти,
Агар сен бевафо бўлсанг,
Улар ҳам бевафо сенга.

Қидирма ўзгалардан саҳв ким,
Саҳв ичра ботгайсан,
Агар сен саҳв этиб отсанг,
Отурлар бехато сенга.

Ҳаёли, пок одам ҳаргиз
Бировлар устидан кулмас,
Агар сен беҳаёсан, эл
Кўрингай беҳаё сенга.

Сени бу нурли оламга
Нур улашмоккд кетурмишлар,
Агар қалбинг басир бўлса,
Ёруғ кун ҳам сиёҳ сенга.

Ёруғ кунлар умидида, Ҳабиб,
Умринг ўтиб боргай,
Шукурким, яхшилар меҳри
Раво сенга, даво сенга.

Кулди баҳорим Сиз томондан
Шўх сабо келган куни,
Ул шўх сабо қанотида
Дилдор наво келган куни.

Дилдор наво билан баҳор
Оғушига олмиш мени —
Дилдор наво оҳангида
Сиздан садо келган куни.

Шу бир ширин садо билан
Лутф этдингиз Ҳотам сифат,
Пойига тилло тўкдингиз,
Гўё гадо келган куни.

Гўё гадо кутган эдим
Ширин садонгиз хаста дил,
Олам мунаввардир, мана,
Унга даво келган куни.

Унга даво бахш этдингиз
Ҳолин сўраб, доногинам.
Юз йил узайди умри ҳам
Аҳдга вафо келган куни.

Ахдга вафосиз ҳурмати,
Меҳри зиёси ҳурмати,
Бошимга тож айлай, Ҳабиб,
Нозик адо келган куни.

КЎЧАМДАН ЖОНОН ЎТГАНДА

Таралгай мушк ила анбар,
Кўчамдан жонон ўтганда,
Изида тупроқ ўлгай зар,
Кўчамдан жонон ўтганда.

Бошига соябон бўлмоқ
Умидида ошиб девор,
Бутоқлар таъзим айларлар,
Кўчамдан жонон ўтганда.

Деворга жон ато этгай,
Вале тошлар эриб кетгай,
Агар бир бор нигоҳ айлар
Кўчамдан жонон ўтганда.

Жамолини тамошо қилғали
Чиққач, девор ўлсам,
Кулар ҳолимга мажнунлар,
Кўчамдан жонон ўтганда.

Бошимга ёғса ҳам ғавго,
Ишим йўл пойламоқ, аммо
Нигоҳ солмай этар баттар
Кўчамдан жонон ўтганда.

Тикибсан йўлида жонни,
Ҳабиб, бас, ноумид бўлма,
Тун ортидан келур кунлар,
Кўчамдан жонон ўтганда.

Қолса дердим ўртамизда зора гап,
Бўлди-ку эл ичра, ёр, ошкора гап.

Билмайин бир кун даҳандан чикди-ю,
Ҳар қулокда янгради ноғора — гап.

Битта нозик гап эди ул аслида,
Ҳар огизда шишди-ку, бечора гап.

Сизни оппоқ айлади юрт ичраким,
Бизни қилмиш, воажаб, қоп-қора гап.

Не ажаб, бўлмиш ғанимларга қурол,
Этгали ошиқ дилим садпора гап.

Дилда турганда муқаддас ганж эди,
Тилга чиққач, этди кўп овора гап.

«Гап»ни ёздим гапчидаи безор бўлиб,
Қолса энди ўртамизда зора гап.

Sahifa shoir Habib Sa’dulla tavalludining 75 yilligiga bag’ishlanadi

O‘zbekiston xalq shoiri, davlat mukofoti sovrindori, “El-yurt hurmati” ordeni sohibi, davlat va jamoat arbobi Habib Sa’dulla hayot bo‘lganida 75 yoshni qarshi olar edi. Garchi bugun shoir oramizda bo‘lmasa-da, u yaratgan she’ru qo‘shiqlar hamon insonlarni ezgulikka chorlamoqda…

— Ustoz Habib Sa’dulla tom ma’noda zukko va lutfga boy Namangan xalqining munosib ramziga aylangan benazir siymo edi. Uning nurli chehrasi, gapga chechanligi, yumorga boyligi, topib gapirishi, so‘zlarining purma’noligi, yarashiqli tabassumida butun Namanganning fazilatlari yaqqol barq urib turardi. Uning xalqchil asarlari shoir abadiyatini ta’minlovchi omil bo‘lib uzoq yillar xalqimizni oxanraboday o‘ziga tortib turishiga shak-shubha yo‘q, — deydi shoirning shogirdi Ziyoviddin Mansur.

Habib SA’DULLA
SHE’RLAR

Habib Sa’dulla (Habibulla Sa’dullayev) (1942.5.4, Namangan – 2006) — O‘zbekiston xalq shoiri (1999). O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan madaniyat xodimi (1992). Toshkent davlat universitetining jurnalistika fakultetini tugatgan (1971).
Dastlabki she’rlar to‘plami — «Okeandan shabada» (Usmon Temur bilan hamkorlikda, 1969). Shundan so‘ng Habib Sa’dullaning «Bahor bilan suhbat» (1975), «Muloqot» (1979), «Yana ostonangda» (1982), «Ehtirom» (1984), «Bog‘lar yurtin bolasimiz» (1988), «Tazarru», «Ko‘chamdan jonon o‘tganda» (1992), «Kosonsoy karvonlari» (1993), «Uchqo‘rg‘onning uch xirmoni» (1996), «Ramazon munojoti» (1997), «Nur qadri» (1998) she’riy kitoblari nashr etilgan.

Ko‘nglimni Vatan muhabbati soz etmish,
Siz dilni vafoni kuyla, deb soz etmish.
Kuylashda mening sozim agar sahv etsa,
Bu kuychi Vatan sozim olib soz etmish.

Tug‘ilgandan shirin tilga bo‘ldim habib,
Har pokiza ochiq dilga bo‘ldim habib.
Dilim ochib, unga elim joyladimu
Shu yo‘l bilan o‘zim elga bo‘ldim habib.

Qalbida agar ishq o‘ti yonmas ekan,
Hechkim bu hayot zavqiga qonmas ekan.
Ne ranju balolarga duchor bo‘lsa ham,
Chin inson o‘z ishqidan tonmas ekan.

Agar sen noraso bo‘lsang,
Bu olam noraso senga,
Hayotga noravo bo‘lsang,
Hayot ham noravo senga.

Bu dunyo kori shundoqkim,
Topursan har ne izlarsan,
Agar sen oshino bo‘lsang
Bo‘lurlar oshino senga.

Mehr, lutfu sadoqat — do‘stu
Yorlikning buyuk sharti,
Agar sen bevafo bo‘lsang,
Ular ham bevafo senga.

Qidirma o‘zgalardan sahv kim,
Sahv ichra botgaysan,
Agar sen sahv etib otsang,
Oturlar bexato senga.

Hayoli, pok odam hargiz
Birovlar ustidan kulmas,
Agar sen behayosan, el
Ko‘ringay behayo senga.

Seni bu nurli olamga
Nur ulashmokkd keturmishlar,
Agar qalbing basir bo‘lsa,
Yorug‘ kun ham siyoh senga.

Yorug‘ kunlar umidida, Habib,
Umring o‘tib borgay,
Shukurkim, yaxshilar mehri
Ravo senga, davo senga.

Kuldi bahorim Siz tomondan
Sho‘x sabo kelgan kuni,
Ul sho‘x sabo qanotida
Dildor navo kelgan kuni.

Dildor navo bilan bahor
Og‘ushiga olmish meni —
Dildor navo ohangida
Sizdan sado kelgan kuni.

Shu bir shirin sado bilan
Lutf etdingiz Hotam sifat,
Poyiga tillo to‘kdingiz,
Go‘yo gado kelgan kuni.

Go‘yo gado kutgan edim
Shirin sadongiz xasta dil,
Olam munavvardir, mana,
Unga davo kelgan kuni.

Unga davo baxsh etdingiz
Holin so‘rab, donoginam.
Yuz yil uzaydi umri ham
Ahdga vafo kelgan kuni.

Axdga vafosiz hurmati,
Mehri ziyosi hurmati,
Boshimga toj aylay, Habib,
Nozik ado kelgan kuni.

KO‘CHAMDAN JONON O‘TGANDA

Taralgay mushk ila anbar,
Ko‘chamdan jonon o‘tganda,
Izida tuproq o‘lgay zar,
Ko‘chamdan jonon o‘tganda.

Boshiga soyabon bo‘lmoq
Umidida oshib devor,
Butoqlar ta’zim aylarlar,
Ko‘chamdan jonon o‘tganda.

Devorga jon ato etgay,
Vale toshlar erib ketgay,
Agar bir bor nigoh aylar
Ko‘chamdan jonon o‘tganda.

Jamolini tamosho qilg‘ali
Chiqqach, devor o‘lsam,
Kular holimga majnunlar,
Ko‘chamdan jonon o‘tganda.

Boshimga yog‘sa ham g‘avgo,
Ishim yo‘l poylamoq, ammo
Nigoh solmay etar battar
Ko‘chamdan jonon o‘tganda.

Tikibsan yo‘lida jonni,
Habib, bas, noumid bo‘lma,
Tun ortidan kelur kunlar,
Ko‘chamdan jonon o‘tganda.

Qolsa derdim o‘rtamizda zora gap,
Bo‘ldi-ku el ichra, yor, oshkora gap.

Bilmayin bir kun dahandan chikdi-yu,
Har qulokda yangradi nog‘ora — gap.

Bitta nozik gap edi ul aslida,
Har ogizda shishdi-ku, bechora gap.

Sizni oppoq ayladi yurt ichrakim,
Bizni qilmish, voajab, qop-qora gap.

Ne ajab, bo‘lmish g‘animlarga qurol,
Etgali oshiq dilim sadpora gap.

Dilda turganda muqaddas ganj edi,
Tilga chiqqach, etdi ko‘p ovora gap.

«Gap»ni yozdim gapchidai bezor bo‘lib,
Qolsa endi o‘rtamizda zora gap.

Ҳабиб Саъдулла (1942-2006)

Habib Sa’dulla (taxallusi; asl nomi Sa’dullayev Habibulla) (1942.5.4, Namangan – 2006) — O‘zbekiston xalq shoiri (1999). O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan madaniyat xodimi (1992).

Toshkent davlat universitetining jurnalistika fakultetini tugatgan (1971). «Mushtum» jurnalida musahhih (1966—67), maktab o‘quvchilari gazetasida adabiy xodim (1967—68), «Namangan haqiqati» gazetasida bo‘lim mudiri, muharrir o‘rinbosari (1968—73), Namangan viloyat Yozuvchilar uyushmasida rais (1973—90), viloyat Madaniyat ishlari boshqarmasida boshliq (1990—98) bo‘lib ishlagan.

Dastlabki she’rlar to‘plami — «Okeandan shabada» (Usmon Temur bilan hamkorlikda, 1969). Shundan so‘ng Habib Sa’dullaning «Bahor bilan suhbat» (1975), «Muloqot» (1979), «Yana ostonangda» (1982), «Ehtirom» (1984), «Bog‘lar yurtin bolasimiz» (1988), «Tazarru», «Ko‘chamdan jonon o‘tganda» (1992), «Kosonsoy karvonlari» (1993), «Uchqo‘rg‘onning uch xirmoni» (1996), «Ramazon munojoti» (1997), «Nur qadri» (1998) she’riy kitoblari nashr etilgan.

Habib Sa’dulla she’rlarida o‘zi mansub bo‘lgan avlodning o‘zgarib borayotgan voqelikdan olgan taassurotlari va shu voqelikka munosabati o‘z ifodasini topgan. Shoirning urush mavzusiga bag‘ishlangan «Tug‘ilgan yilim», «Onaizor» va «Tirik qurbonlar» dostonlari avtobiografik xususiyatga ega. Bundan tashqari, Habib Sa’dulla «Usmon atlas», «Zamin sadosi», «Yettinchi qit’a», «E’tiqod», «Chust rivoyati», «Adib taqdiri», «Jarohat» singari dostonlarni ham yozgan.

Habib Sa’dullaning «Yusuf va Zulayho» (1975), «Mehr quyoshi» (1985) dramalari va «Rahmat, ig‘vogar» (1989) komediyasi viloyat teatrida sahnalashtirilgan. «El-yurt xurmati» ordeni bilan mukofotlangan (2003).

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.